Потенцијал за принос и адаптација пшенице на стресне услове солоњеца
Autor: | Banjac Borislav |
---|---|
Jazyk: | srbština |
Rok vydání: | 2015 |
Předmět: |
Пшеница
компоненте приноса принос солоњец AMMI интеракција генотип/спољна средина корелације антиоксидативни систем Pšenica komponente prinosa prinos solonjec AMMI interakcija genotip/spoljna sredina korelacije antioksidativni sistem Wheat yield components yield solonetz AMMI genotype/environment interaction correlation antioxidant system |
Druh dokumentu: | Diplomová práce |
Popis: | У раду су приказани резултати огледа са једанаест сорти пшенице (Triticum aestivum L.) и једном сортом тритикалеа (Triticosecale W.) на локалитету Кумане у Банату, у стресним условима халоморфног земљишта типа солоњец. Током три вегетационе сезоне је испитана генотипска варијабилност, праћењем фенотипске варијације и интеракције генотип/спољна средина за принос и компоненте приноса (висина биљке, дужина класа, маса класа, маса зрна по класу и број зрна по класу). Оглед је постављен на контролној варијанти (солоњец без поправке) и третманима са мерама поправке, уз примену фосфогипса у количини од 25 t/ha и 50 t/ha. За анализу интеракције генотипа и спољне средине је примењен Модел главних ефеката и вишеструке интеракције-AMMI (Аdditive Мain Еffects and Мultiplicative Interaction). Међузависност испитиваних особина је утврђена анализом једноструких корелација. У циљу дефинисања реакције генотипова на стресне услове солоњеца, испитанa је активност ензимских и неензимских компоненти антиоксидативног система, као и липидне пероксидације.Испољена је статистичка значајност главних ефеката генотипа, агроекосредина и њихове интеракције на варијабилност свих испитиваних својстава. Уочени су генотипови мале интеракције генотип/спољна средина за поједине особине, што би могло да се окарактерише као стабилна реакција тих генотипова у променљивим условима средине, у односу на мелиоративни третман и вегетациону сезону. Корелационом анализом суустановљене значајне и високозначајне вредности коефицијената корелације између већине испитиваних својстава. Разлике у активности ензима и неензимских компоненти антиоксидативног система заштите указују да су генотипови различито реаговали на стресне услове солоњеца.Добијени резултати могу да помогну процес стварања генотипова пшенице, који ће да се гаје на земљиштима са вишим концентрацијама натријума и неповољним физичким особинама, са добром стабилношћу. U radu su prikazani rezultati ogleda sa jedanaest sorti pšenice (Triticum aestivum L.) i jednom sortom tritikalea (Triticosecale W.) na lokalitetu Kumane u Banatu, u stresnim uslovima halomorfnog zemljišta tipa solonjec. Tokom tri vegetacione sezone je ispitana genotipska varijabilnost, praćenjem fenotipske varijacije i interakcije genotip/spoljna sredina za prinos i komponente prinosa (visina biljke, dužina klasa, masa klasa, masa zrna po klasu i broj zrna po klasu). Ogled je postavljen na kontrolnoj varijanti (solonjec bez popravke) i tretmanima sa merama popravke, uz primenu fosfogipsa u količini od 25 t/ha i 50 t/ha. Za analizu interakcije genotipa i spoljne sredine je primenjen Model glavnih efekata i višestruke interakcije-AMMI (Additive Main Effects and Multiplicative Interaction). Međuzavisnost ispitivanih osobina je utvrđena analizom jednostrukih korelacija. U cilju definisanja reakcije genotipova na stresne uslove solonjeca, ispitana je aktivnost enzimskih i neenzimskih komponenti antioksidativnog sistema, kao i lipidne peroksidacije.Ispoljena je statistička značajnost glavnih efekata genotipa, agroekosredina i njihove interakcije na varijabilnost svih ispitivanih svojstava. Uočeni su genotipovi male interakcije genotip/spoljna sredina za pojedine osobine, što bi moglo da se okarakteriše kao stabilna reakcija tih genotipova u promenljivim uslovima sredine, u odnosu na meliorativni tretman i vegetacionu sezonu. Korelacionom analizom suustanovljene značajne i visokoznačajne vrednosti koeficijenata korelacije između većine ispitivanih svojstava. Razlike u aktivnosti enzima i neenzimskih komponenti antioksidativnog sistema zaštite ukazuju da su genotipovi različito reagovali na stresne uslove solonjeca.Dobijeni rezultati mogu da pomognu proces stvaranja genotipova pšenice, koji će da se gaje na zemljištima sa višim koncentracijama natrijuma i nepovoljnim fizičkim osobinama, sa dobrom stabilnošću. This paper presents the results of an experiment with eleven varieties of wheat (Triticum aestivum L.) and one triticale variety (Triticosecale W.). The experiment was conducted in stress conditions of the site Kumane in Banat, on solonetz soil. Genotypic variability has been examined, during three growing seasons, through phenotypic variation and genotype/environment interaction for yield and yield components (plant height, spike length, spike weight, seed weight per spike and number of grains per spike). The experiment was set up in the control treatment (solonetz soil without melioration) and the improvement measures with application of phosphogypsum in amount of 25 t/ha and 50 t/ha. The genotype/environment ineraction was analyzed using AMMI model (Additive Main Effect and Multiplicative Interaction). The interrelationship of the studied traits was determined by the single correlation coefficients. In order to define the genotype response to stress of solonetz, the activity of enzimatic and non-enzimatic antioxidant system and lipid peroxidation were examined.The statistical significance of the main effects of genotypes, environments and their interaction on variation of all the traits was observed. The observed genotypes with low genotype/environment interaction for certain traits, which could be characterized as a stable reaction of these genotypes in variable environmental conditions, in relation to the ameliorated measures and growin seson. For the different traits as the most stable ones, various genotypes were obtained. The genotypes in study reacted differently to different levels of melioration, in relation to each treatmentand growing season. Correlation analysis were established significant and highly significant values of correlation coefficients between the most of studied traits. Differences in the activity of enzymatic and non-enzymatic components of the antioxidant protection suggests that the genotypes responded differently to stress conditions of solonetz.The results can help the process of creating wheat genotypes, which will be grown on soils with higher concentrations of sodium and unfavorable physical properties, which would have good stability. |
Databáze: | Networked Digital Library of Theses & Dissertations |
Externí odkaz: |