| Popis: |
Sećanja su kao koralni sprudovi i talože se polako godinama u nama. I tek kada se najveće bure života stišaju ona se iznenada pojave da dopune prazninu življenja, izazivajući uzdahe sete za vremenom koje je za nama, bez obzira da li je ono bilo puno radosti ili bola, jer je mladost ono što nosi lepotu nadanja, strast života i veru da se želje dobrim delom mogu ispuniti. Roditelji u tim sećanjima uvek ostave trag. On može biti blatnjav, kamenit, srebrn ili zlatan. Ti tragovi obeležavaju i nebo nad glavama njihove dece. Ono je zbog toga crno, maglovito, sivo, plavo i vedro, sunčano, bez ijednog oblačka. Od tog neba, zavisi kako će deca živeti, kakvi će biti kao odrasli ljudi i da li će ih sreća u srcima pohoditi. Materijalno bogatstvo nikada ne može da nadomesti onu titravu radost duhovnog blaga koje se stiče u detinjstvu i toplom roditeljskom domu. |
