МИТРАИЗАМ НА ПРОСТОРУ ЈУЖНЕ СРБИЈЕ – ИСТОРИЈСКЕ ОКОЛНОСТИ
| Autor: | Dimitrije Trifković |
|---|---|
| Jazyk: | srbština |
| Rok vydání: | 2022 |
| Předmět: | |
| Zdroj: | Лесковачки зборник, Vol 62, Pp 23-32 (2022) |
| Druh dokumentu: | article |
| ISSN: | 0459-1070 2955-9952 |
| DOI: | 10.46793/LZ-LXII.023T |
| Popis: | Култ персијског божанства Митре, Непобједивог Сунца, био је најважнији и најраспрострањенији оријентални култ у Римском царству. Епиграфске и археолошке потврде обожавања Митре су забиљежене у свим провинцијама огромне Империје на три континента. Тако су откривени култни споменици и на територији данашње јужне Србије, односно у дијеловима римских провинција Горње Мезије и Тракије. У овом раду је описано шест таквих споменика: два вотивна олтара са натписима, из Осмакова код Пирота и Равне, те четири рељефне иконе са сценом тауроктоније из мјеста Рагодеша и Раснице код Пирота, Ражња код Алексинца и Мрамора код Ниша. Циљ рада је био да се на основу анализе ових споменика истакну поједине историјске околности развоја митраизма у јужној Србији. Ово подручје је било погодно за ширење ове источњачке религије из више разлога. То је богат рударски крај, раскрсница више важних римских путева на Балкану и сједиште неких војних јединица. Све ове околности су резултовале значајном заступљеношћу Митриног култа. Вријеме процвата митраизма обухвата период од средине II до средине III вијека, што јасно потврђују епиграфски завјети. А иконографска анализа рељефних плоча показује да оне припадају дунавском типу и да митраизам продире у јужну Србију из доњег Подунавља, линијом римског лимеса на овој ријеци. Доњи фриз са споредним сценама из Митрине култне легенде упућује на вјерске центре Дакије као узоре у изради икона. |
| Databáze: | Directory of Open Access Journals |
| Externí odkaz: |
|