LEGALIZACIJA PARTIZANA U SRBIJI 1941‒1942.
| Autor: | Nemanja Dević |
|---|---|
| Jazyk: | German<br />English<br />French<br />Russian<br />Serbian |
| Rok vydání: | 2021 |
| Předmět: | |
| Zdroj: | Istorija 20. Veka, Vol 39, Iss 1/2021, Pp 1-18 (2021) |
| Druh dokumentu: | article |
| ISSN: | 0352-3160 2560-3647 |
| DOI: | 10.29362/ist20veka.2021.1.dev.1-18 |
| Popis: | Slom ustanka u Srbiji u jesen 1941. otvorio je i pitanje sudbine njegovih učesnika koji su u prethodnom periodu uzeli učešća u aktivnostima protiv nemačkih snaga i srpskih vlasti pod okupacijom. Manji deo pripadnika partizanskih odreda odstupio je sa Vrhovnim štabom u Sandžak, dok je onima koji su ostali u nekadašnjim žarištima ustanka predstojala teška borba za opstanak na terenu. Dok su aktivnosti partizana koji su produžili gerilsku borbu ili po raspuštanju svojih odreda bili uhapšeni i odvedeni u logore detaljno rekonstruisane, pitanje onih koji su tada položili oružje ostalo je u senci istorijskih istraživanja. U istoriografiji se pod pojmom „legalizacija“ 1941. podrazumeva prelazak dela vojno-četničkih odreda u okvire vojnih struktura Srpske vlade pod okupacijom. Povratak primarnim istorijskim izvorima, pre svega arhivskoj građi, ali i pojedinim memoarskim zapisima ukazuje nam da se i jedan deo partizana i komunista na sličan način legalizovao pri kolaboracionističkim formacijama. Njihova legalizacija imala je nešto drugačije karakteristike. Opšta pojava na prelazu 1941/1942. bila je i njihovo privremeno sklanjanje i prelazak u jedinice JVuO. U ovom radu analiziramo karakteristike tog procesa. |
| Databáze: | Directory of Open Access Journals |
| Externí odkaz: |
|