Kant sa Fukoom: Prosvećenost i istorijski a priori
| Autor: | Vladimir Milisavljević |
|---|---|
| Jazyk: | Bosnian<br />English<br />Croatian<br />Serbian |
| Rok vydání: | 2024 |
| Předmět: | |
| Zdroj: | Sineza, Vol 5, Iss 3 (2024) |
| Druh dokumentu: | article |
| ISSN: | 2712-1259 2712-1291 |
| DOI: | 10.7251/SIN2403004M |
| Popis: | U svojim poznim tekstovima Fuko je ponudio jedno tumačenje Kanta koje mu daje povlašćeno mesto u istoriji mišljenja kao osnivaču naše modernosti. Fukoovi protivnici (Frejzer, Habermas i drugi) su to protumačili kao dokaz nedovoljnosti Fukoove ranije kritike Kanta, kao i kritike modernosti. Sam Fuko je uglavnom insistirao na razlikama između Kantove kritike i svog istraživanja o istorijskim uslovima znanja. Cilj ovog rada je da koriguje tezu Fukoovih kritičara, ali i Fukoovo samorazumevanje, i to kroz razmatranje njegovog pojma „istorijskog a priori“. Fukoov pokušaj da predstavi Kanta kao začetnika épistémè čoveka, koja je obeležena mešanjem empirijskog i transcendentalnog, podložan je kritici. Pored toga, neke teme Kantove kritičke filozofije: kontingencija ljudskih moći saznanja, definicija znanja u terminima odnosa između „vidljivog“ i „iskazivog“ i, na opštijem planu, pitanje granica znanja, znatno su uticale na Fukoa. S druge strane, Fukoovi kritičari su propustili da primete da se on distancirao od kantovskog ispitivanja uslova mogućnosti „istinitog saznanja“ zarad održivosti sopstvenog istraživanja faktičkog znanja i mogućnosti prevazilaženja njegovih granica. Slično tome, Fuko se u svojoj nestandardnoj interpretaciji Kantovog spisa o prosvećenosti ograđuje od univerzalističkih tendencija njegove filozofije i naglašava motive hrabrosti, individualne autonomije i otpora autoritetu koji su prisutni u Kantovom pozivu: „Imaj hrabrosti da se služiš sopstvenim razumom!“. |
| Databáze: | Directory of Open Access Journals |
| Externí odkaz: |
|