Филмски и књижевни путопис: Кроз земљу наших краљева и царева Станислава Кракова
| Autor: | Zorana Opačić |
|---|---|
| Jazyk: | German<br />English<br />French<br />Slovenian<br />Serbian |
| Rok vydání: | 2024 |
| Předmět: | |
| Zdroj: | Књижевна историја, Vol 55, Iss 180 (2024) |
| Druh dokumentu: | article |
| ISSN: | 0350-6428 2738-151X |
| DOI: | 10.18485/https://doi.org/10.18485/kis.2023.55.180.4 |
| Popis: | У раду се бавимо другим филмом Станислава Кракова Кроз земљу наших царева и краљева (1932). Филм је на јесен 1931. снимао Југословенски просветни филм, продржавна задруга која је формирана да европској и домаћој јавности промовише идеологију југословенства и династију Карађорђевића. Указујемо на контекст настанка филма (Краковљев однос према југословенству између осталог), планирање снимања, замисао која се мењала (првобитно је „Артистик филм“ планирао да реализује десет малих филмова). Филм није сачуван, али о њему сведочи фељтон под истим насловом у Времену из јесени 1931. Реч је о филму који има за циљ да укаже на национални идентитет региона и опојну вредност дивљег Балкана. За Кракова Стара / Јужна Србија има велику личну и колективну вредност па путовање на Косово доживљава као хаџилук. Његови путописи издвајају се не само умећем приповедања већ и великом осетљивошћу за средњовековну архитектуру и фрескосликарство. За разлику од пређашње путописне прозе о Косову, Метохији и Македонији (књига Кроз Јужну Србију 1926), овде су суспрегнути критички тонови о немару с којим се држава односи према овом региону и свесном забораву за скорашње жртве Великог рата. Горчина и бес јасно израњају у чланку „Кајмакчалан“, насталом на истом путовању а објављеном годину касније. Иако се у снимање филма упустио као неко ко жели да свету покаже скрајнуте лепоте југа краљевине, у приповедању у великој мери занемарује пројугословенски предзнак филма / путописа и претвара га у промовисање српске културе, њене уметности и духовности. |
| Databáze: | Directory of Open Access Journals |
| Externí odkaz: |
|