О користи и штети књижевне историје за живот: теорија књижевноисториографског дискурса у науци о књижевности
| Autor: | Vladan Bajčeta |
|---|---|
| Jazyk: | German<br />English<br />French<br />Slovenian<br />Serbian |
| Rok vydání: | 2023 |
| Předmět: | |
| Zdroj: | Књижевна историја, Vol 54, Iss 178 (2023) |
| Druh dokumentu: | article |
| ISSN: | 0350-6428 2738-151X |
| DOI: | 10.18485/kis.2022.54.178.6 |
| Popis: | У раду је понуђен метакритички преглед репрезентативних теоријских усмјерења у промишљању задатака и смисла историје књижевности као научне дисциплине. Заснована од својих почетака као дијахронијска класификација књижевности појединих језика, што је током XIX вијека и конституисања европских нација у модерном смислу ријечи додатно дошло до изражаја, књижевна историја дуго је и на различите начине настојала да превазиђе тај оквир и досегне најширу могућу универзалност. Тај проблем показао се изазовним подједнако у теоријском и практичном расту књижевноисториографског дискурса у XX вијеку. Многа друга питања попут периодизације, развојне промјене, рецепције књижевно-умјетничких текстова као и појединих методолошких апорија у њиховом историографском сагледавању, проучена су у хронолошкој перспективи с намјером да се мапира један могући континуитет критичког мишљења о назначеном проблему. Однос историје књижевности према књижевној критици, њена типолошка категоризација, наративна природа књижевноисториографског конструисања идеје националне, односно опште књижевности, такође су питања која су се истакла као пресудна у истом теоријском кругу. Поред значајних прилога свјетске филологије посвећених проблемима књижевне историје, пажња је посвећена и доприносу српске науке о књижевности на том пољу. |
| Databáze: | Directory of Open Access Journals |
| Externí odkaz: |
|