Авангард(н)е у преводу: преводи(тељке) руске и англо-америчке авангардне поезије 1920-их година у Србији/Југославији
| Autor: | Zorana Simić |
|---|---|
| Jazyk: | German<br />English<br />French<br />Slovenian<br />Serbian |
| Rok vydání: | 2022 |
| Předmět: | |
| Zdroj: | Књижевна историја, Vol 53, Iss 175 (2022) |
| Druh dokumentu: | article |
| ISSN: | 0350-6428 2738-151X |
| DOI: | 10.18485/kis.2021.53.175.6 |
| Popis: | Текст представља плод трагања за најмаргинализованијим видом (пре)уређивања авангарде од стране жена током двадесетих година 20. века у Србији, односно Краљевини СХС/Југославији. Реч је о преводима тада актуелне авангардне књижевности. Иницијални циљ истраживања био је целовит увид у политику и поетику таквог превођења, увид који би укључио све постојеће разлике у жанровима преведених текстова и половима и националностима њихових аутора/ауторки, осветљавајући притом и друга потенцијално затамњена места историје српске књижевности. Међутим, у сусрету с доступном периодиком у којој су овакви преводи искључиво објављивани, испоставило се да су жене које су их потписивале, било да су уједно и саме биле (авангардне) књижевнице или не, по правилу преводиле поезију с англо-америчког, односно руског говорног поднебља, и то поезију ауторки – штавише, углавном оних (прото)феминистички оријентисаних. Милица Костић Селем, Марина Потоцка, Исидора Секулић и Јела Спиридоновић Савић оставиле су на тај начин сведочанство о својој пракси преводилачког гиноцентрирања авангарде у српској/југословенској периодици с почетка двадесетих година 20. века, али и о основаности тезе о постојању два лица авангарде у историји српске књижевности, чинећи ово истраживање знатно компактнијим и фокусиранијим, те, самим тим, и плодоноснијим. |
| Databáze: | Directory of Open Access Journals |
| Externí odkaz: |
|