Šta je (bila) antropološka 'refleksivnost'? Metodološka formalizacija
Autor: | Miloš Milenković |
---|---|
Jazyk: | English<br />French<br />Serbian |
Rok vydání: | 2016 |
Předmět: | |
Zdroj: | Etnoantropološki Problemi, Vol 1, Iss 2 (2016) |
Druh dokumentu: | article |
ISSN: | 0353-1589 2334-8801 |
Popis: | Ovom monografskom studijom predlažem da refleksivnost posmatramo kao koordinativnu definiciju koja preživljava postmodernu antropologiju i njoj svojstven sistem tri krize – krize etnografske reprezentacije, krize naučnog realizma i krize autoriteta antropologa. Osim toga, u jednom od specifičnih značenja, antropološku refleksivnost predlažem da rekontekstualizujemo i kao zamenu za eksperiment, bolju od komparativnog metoda – kao konačno ispunjenje davnog sna o antropologiji kao nauci (koje nam, doduše, više nije potrebno osim zbog samoreprezentacije). Studija je jedna u seriji tekstova koji za cilj imaju da rekonstruišu i metodološki formalizuju tobože formalizaciji nepodložne koncepte postmoderne antropologije. Refleksivna antropologija postala je postmoderna nauka zato što je priznala da je eksperimentalna umetnost, samo, ko to razume i ko to želi da finansira i primenjuje? Antropologija je putem postepenog inkorporiranja refleksivnosti u neupitno disciplinarno jezgro konačno postala nauka, u najkonzervativnijem opštem metodološkom smislu, pa anti-postmoderna frustracija u debatama oko Milenijuma, obnovljenim i u ovom časopisu, nema ni metodološkog osnova, ni pragmatičko opravdanje. Refleksivnost nam koristi, a ne šteti, čak i iz tradicionalnog pogleda na teorije i problemski-aplikativnog pogleda na metod, samo je vreme da je konačno formulišemo tako da mogu da je primene i metodološki tradicionalisti. |
Databáze: | Directory of Open Access Journals |
Externí odkaz: |