| Popis: |
Рад обрађује законодавствo Републике Србије u области екотероризма и заштите права животиња и даје одређене предлоге. Екотероризам се појмовно одређује као саботажа намењена ометању активности перципиране као штетне за животну средину односно kao скуп кривичних дела против компанија које спроводе активности штетне за животну средину. Рад разматра различите активности као и идеологије из којих екотероризам потиче, као што је екофеминизам, дубинска екологија и екоанархизам. У раду се истиче став законодавца који још увек није препознао термин екотероризам. Упркос иницијативама парламентарних група које заступају високе стандарде у заштити животне средине Скупштина Србије није прихватила понуђене предлоге. Аутори разматрају начин на који су права животиња регулисана у националном правном оквиру, указујући на одређени несклад између Кривичног закона и Закона о сточарству који регулишу права животиња. Између осталог долази до одређених неусаглашености између два закона као и концепта права животиња и добробити животиња. Аутори закључују и износе предлоге за унапређење актуелног стања, те да је неопходно спровести темељнију едукацију становништва и законодавца, извршити усклађивање домаћих прописа са европским и на институционалном нивоу увести одређене органе и подстаћи међуресорну сарадњу како би се превенирале активности које утичу на појаву екотероризмa. The paper deals with the relation of the legislation of the Republic of Serbia to eco-terorism and protection of animal rights and makes certain proposals. Eco-terorism is conceptually defined as sabotage aimed at interfering with activities perceived as harmful to the environment, and a set of criminal offenses against companies that carry out activities harmful to the environment. The paper examines different activities as well as the ideologies from which eco-terrorism originates, such as eco-feminism, deep ecology and eco-anarchism. The paper emphasizes the position of a legislator who has not yet recognized the term eco-terorism. Despite initiatives by parliamentary groups that advocate high environmental standards, the Serbian Parliament has not accepted the submitted proposals. The authors study the way in which animal rights are regulated in the national legal framework, pointing to a certain discrepancy between the Criminal Code and the Law on animal husbandry regulating animal rights. Among other things, there are inconsistencies between the two laws, as well as the concept of animal rights and animal welfare. The authors conclude and present proposals for improving the current state of affairs, by conducting more thorough education of the population and the legislator, harmonising local regulation with the European Union, introducing certain institutional bodies and encouriging inter-ministerial cooperation in order to prevent activities that affect the emergence of ecotourism tendencies. |
