| Popis: |
Инклузивна образовна пракса је последњих година у свету, али и код нас све чешћа. Инклузија, између осталог, подразумева шире укључивање деце ометене у развоју у редован систем васпитања и образовања, а из образовног система у све сегменте друштвеног живота (Јаблан, Ковачевић, 2008). Заговорници инклузије тврде да је друштвено прихватање ученика са сметњама од стране деце из редовних школа један од основних аспеката које фаворизује инклузија (Townsend, Wilton, & Vakilirad, 1993). Неке присталице верују да су ставови ученика који немају сметње кључни фактор за успешну имплементацију инклузије (Stainback, Stainback, Strathe, & Dedrick, 1983). Циљ овог истраживања је био утврдити факторе који утичу на ставове ученика старијег школског узраста (шести, седми и осми разред) према глувим и наглувим ученицима у инклузивном образовању. Испитивани су ставови ученика према глувим и наглувим особама, ставови према инклузији и квалитет контакта са овим особама. Такође, анализирао се и утицај социодемографских варијабли на те ставове. Истраживање је спроведено у пет редовних основних школа. Узорак је чинило 255 ученика просечних интелектуалних способности, оба пола, школског узраста шести, седми и осми разред, из различитих социјалних окружења. Добијени резултати показују да ученици имају претежно позитивне ставове према глувим и наглувим особама. Позитивније ставове имају ученици осмог разреда у односу на ученике шестог, затим ученици из приградске и сеоске средине у односу на ученике из градске средине и ученици који већ имају некога у породици са ометеношћу у развоју; док пол, образовање родитеља и квалитет контакта немају значајан утицај на ставове преме глувим и наглувим особама. In the recent years, an inclusive educational practice has been more often applied not only in the world, but in our country as well. Among other things, inclusion implies wider involvement of children with disabilities in regular education system and from the education systeminto all segments of social life (Jablan, Kovacevic, 2008). Advocates of inclusion claim that social acceptance of students with disabilities by pupils from regular schools is one of the main aspects which inclusion favourises(Townsend, Wilton, &Vakilirad, 1993). Some supporters believe that the attitudes of students without disabilities are the key factor for successful implementation of inclusion (Stainback, Stainback, Strathe, &Dedrick, 1983). Тhe purpose of this paper was to establish factors that influence the attitudes of the higher-grade students (the sixth, seventh and eighth grade) toward the deaf and hard of hearing students in inclusive education. Students’ attitudes toward the deaf and hard of hearing people, inclusion and the quality of contact with these people were being questioned. Furthermore, the influence of sociodemographic variables on these attitudes was being analyzed. The sample consisted of 255 pupils of average intellectual abilities, both sexes, school age sixth, seventh and eighth grade, from different social environments. The obtained results show that students have predominantly positive attitudes toward deaf and hard of hearing people. The students of the eighth grade have more positive attitudes when compared with the sixth grade, then pupils from suburban and rural areas in relation to students from the urban environment and students who already have someone in a family with disabilities; Whilst gender, parental education and the quality of contact do not have a significant impact on the attitude toward deaf and hard of hearing. |
