| Popis: |
Poslednjih godina velika pažnja se poklanja prečišćavanju otpadnih voda, koje u vodene ekosisteme unose niz različitih zagađujućih materija. Za uklanjanje organskih zagađujućih materija standardno se koriste različite fizičko-hemijske i biološke metode, kao što su filtracija, koagulacija, flokulacija, jonska izmena i fotokatalitička razgradnja. Međutim, efikasnost ovih metoda je često nezadovoljavajuća usled njihove visoke cene kao i velike količine toksičnih i kancerogenih nusprodukata koji njihovom primenom mogu nastati. Jedna od najekonomičnijih, najpouzdanijih i najefikasnijih metoda je adsorpcija. U ovom radu korišćeni su kompozitni ugljenični materijali dobijeni hidrotermalnom karbonizacijom, polazeći od glukoze, titan izopropoksida i melamina, kao izvora ugljenika, titana i azota. Variranjem količine melamina u reakcionoj smeši, dobijeni su kompozitni materijali različitih karakteristika. Ispitan je uticaj količine melamina na specifičnu površinu materijala, prisustvo površinskih funkcionlanih grupa i adsorpcione karakteristike. Adsorpcione karakteristike dobijenih materijala ispitane su adsorpcijom metilensko-plavog, kao modela organske zagađujuće materije. Dobijeni rezultati pokazuju da adsorpcioni proces prati kinetiku pseudo-drugog reda i može se opisati Lengmirovom adsorpcionom izotermom. Takođe, količina melamina dodata u reakcionu smešu utiče na adsorpcione karakteristike u smislu da najmanja količina dodatog melamina daje materijal sa najboljim adsorpcionim kapacitetom. |
