| Popis: |
Since the late years of the 20th century, listeriosis has been considered a major public health concern. In the past years, Listeria monocytogenes has been connected to more outbreaks of food-borne disease in humans with a significant increasing trend in 2008. While it has been established that foodborne transmission constitutes the main acquisition route of listeriosis. Little is known about L. monocytogenes antimicrobial resistance, especially for non-human-origin isolates (Granier, 2011). Literature findings are that the most of healthy humans are not significantly affected by the intake of L. monocytogenes in foods. The aim of the paper is to show an antimicrobial susceptibility of L. monocytogenes isolates in the Veterinary Institute of Serbia in the last 2 years. In a total of 7 isolates of L. monocytogenes in general bacteriology laboratory mainly origin from abortions of cattle, and others are from various sources. Isolates have been isolated and identified following specific protocols by selective broth enrichment and agar isolation procedure by OIE Manual of Diagnostic Tests and Vaccines for Terrestrial Animals chapter 3.10.5 or similar ISO 11290 standard for food chain isolates. Antimicrobial susceptibility has been done by standard Kirby Bauer method ISO 20776. In general, all isolates have been susceptible to penicillins (alone or with beta lactamase inhibitor), tetracyclins, enrofloxacine and florfenicol. Some isolates showed resistance to cephalosporins (28.57%), streptomycin (43.86%) and sulfonamides (14.29%). It seems that L. monocytogenes isolates from pathological processes in animals and animal origin food still don’t exibit increased antimicrobial insusceptibility in Serbia. Although Listeria spp. has been generally reported susceptible to almost all antimicrobials, we still don’t agree with foreign consideration that the emergence and spread of antimicrobial-resistant Listeria spp. has been attributed to the overuse of antibiotics in disease treatments in domestic livestock. Од касних година 20. века, листериоза се сматра главним проблемом јавног здравља. Последњих година, Listeria monocitogenes је била повезана са више избијања болести које се преносе храном код људи са значајним трендом раста у 2008. Док је установљено да пренос путем хране представља главни пут стицања листериозе. Мало се зна о антимикробној резистенцији L. monocitogenes, посебно за изолате који нису људског порекла (Граниер, 2011). Литературни налази показују да већина здравих људи није значајно погођена уносом L. monocitogenes у храну. Циљ рада је да се прикаже антимикробна осетљивост изолата L. monocitogenes у Ветеринарском институту Србије у последње 2 године. У укупно 7 изолата L. monocitogenes у општој бактериолошкој лабораторији углавном потичу из абортуса говеда, а остали су из различитих извора. Изолати су изоловани и идентификовани према специфичним протоколима селективним обогаћивањем бујона и процедуром изолације на агару према ОИЕ приручнику за дијагностичке тестове и вакцине за копнене животиње, поглавље 3.10.5 или сличан стандард ISO 11290 за изолате ланца исхране. Антимикробна осетљивост је одређена стандардном Кирби Бауер методом ISO 20776. Генерално, сви изолати су били осетљиви на пеницилине (сам или са инхибитором бета лактамазе), тетрациклине, енрофлоксацин и флорфеникол. Неки изолати су показали резистенцију на цефалоспорине (28,57%), стрептомицин (43,86%) и сулфонамиде (14,29%). Чини се да изолати L. monocitogenes из патолошких процеса у животињама и храна животињског порекла још увек не показују повећану антимикробну неосетљивост у Србији. Иако Listeria spp. је генерално пријављено да је подложан скоро свим антимикробним средствима, наше искуство није у корелацији мишљењем да је појава и ширење Listeria spp. се приписује прекомерној употреби антибиотика у лечењу болести домаћих животиња. Zbornik radova i kratkih sadržaja |
