| Popis: |
U savremenom svetu, jedan od vodećih ekoloških problema predstavljaju otpadne vode koje su posledica razvoja industrije i tehnologije i sve prisutnijeg zagađenja, koje je dovelo je do poremećaja u životnoj sredini. Danas se ulaže veliki trud u otkrivanje novih načina za rešavanje problema koji su nastali kao rezultat nebrige i nerazmišljanja. Sa pojavom nafte kao energenta došlo je do intenzivnog privrednog rasta. Međutim nafta i naftni derivati mogu da izazovu ekološke katastrofe usled akcidentnih izlivanja. Većina komponenata nafte je toksična za čoveka i živi svet uopšte, a naročitu pažnju privlače policiklični i aromatični ugljovodonici kod kojih je dokazana kancerogenost. Postoji veliki broj postupaka za prečišćavanje kontaminiranih voda, u zavisnosti od vrste polutanata: taloženje, koagulacija, elektrohemijski postupci, flotacija, biološki tretmani, reverzna osmoza, gravitaciona separacija, membranska filtracija, jonska izmena, adsorpcija. Optimalno rešenje u slučaju izlivanja nafte i njenih derivata zavisi od brojnih faktora, i najčešće predstavlja kombinacija nekoliko različitih postupaka. Adsorpcija se često koristi u postupcima za prečišćavane vode kontaminirane zagađujućim supstancama naftnog tipa. Savremena istraživanja se baziraju na pronalaženju novih adsorbenata koji se mogu dobiti iz obnovljivih sirovina. Jedno od takvih rešenja jeste upotreba biouglja koji nastaje pirolizom otpadne poljoprivredne biomase (koštice kajsije, šljive, kukuruzna svila...) kao sorbenta u procesima prečišćavanja. Pored adsorpcije, i upotreba bioremedijacije kao tehnologije za smanjenje naftnih zagađivača iz otpadnih voda je naširoko promovisana poslednjih decenija. U ovom radu je ispitivano kombinovanje adsorpcije i bioremedijacije u postupku prečišćavanja voda kontaminiranih dizelom. Prva faza je ispitivanje adsorpcije dizela na biouglju, dobijenom pirolizom koštica šljive. Druga faza je biorazgradnja dizela zaostalog u rastvoru nakon adsorpcije. Oba procesa podržavaju koncept održivog razvoja, kome je imperativ obnovljivost, efikasnost i ekološka prihvatljivost. |
