| Popis: |
Usled povećane antropogene aktivnosti sagorevanja izloženost zagađivačima životne sredine poput teških metala, organskih ugljovodonika i pesticida je u porastu. Uticaji ovih supstanci se istražuju širom sveta, posebno u periodu rasta i razvoja fetusa. Smatra se da je prenatalni život najosetljivija faza ljudskog razvoja zbog visokog stepena ćelijske deobe i diferencijacije ćelija fetusa. Takođe, zbog razlika u odnosu na odrasle u mnogim biohemijskim putevima, fetus je visoko podložan teratogenima, tipično pri niskim nivoima izloženosti koji ne štete majci. To može dovesti do pojave hroničnih bolesti odmah ili kasnije u životu. [1] Faze razvoja tokom kojih dolazi do izlaganja imaju veliki uticaj na posledice izloženosti. Ako dođe do izlaganja tokom vremena u toku organogeneze, može doći do trajnih strukturnih promena. Alternativno, izloženost može dovesti do funkcionalnih posledica. [2] Moguće je mikroelemente uspešno kvantifikovati iz uzorka placente primenom tehnike indukovano spregnute plazme masenom spektrometrijom. Cilj ovog rada jeste uvid u značaj i uticaj koji imaju mikroelementi placente na zdravlje fetusa, uzimajući u obzir posledice na njegovo zdravlje. |
