Etudes expérimentales et théoriques des interactions intermétalliques en transition métal coordination et complexes organométalliques; Eksperimentalno i teorijsko ispitivanje intermetalnih interakcija u koordinaciji prelaznih metala i organometalnim kompl
| Autor: | Petrović, Predrag |
|---|---|
| Přispěvatelé: | Zarić, Snežana D., Đukić, Jean-Pierre, Ángyán, János, Bugarčić, Živadin, Robert, Vincent |
| Jazyk: | angličtina |
| Rok vydání: | 2014 |
| Předmět: |
Isothermal Titration Calorimetry
Experimental and theoretical investigations Complexes organométalliques Non-covalent interactions Etudesexpérimentales et théoriques Calorimétrie Dispersion Calorimetry Benchmark Interactions noncovalent Organometallic complexes Titration calorimétrique isotherme Théorie de la fonctionnelle de la densité Density Functional Theory |
| Zdroj: | Универзитет у Београду |
| Popis: | This thesis has shown the importance of integration of theoretical calculations and experimentalinvestigations in studying the role of non-covalent interactions and particularly dispersion interactions intransition metal chemistry. Several subjects were addressed, such as stacking interactions of chelates intransition metal complexes in solid state, influence of chirality on the oligomerization of Rh(I) isonitrilecomplexes in solution and the stability of the cis-platin type complexes in concentrated solutions.Isothermal titration calorimetry proved to be very useful in the studies by providing accurate experimentaldata on the thermochemistry of addressed processes. This data was used to gauge the ability of thetheoretical methods to accurately reproduce the experimental results. Calculations have shown that theproper treatment of dispersion effects and solvation by theoretical models gives values in relatively goodagreement with experiments, but further improvements are needed. rakcije se nalaze svuda u prirodi. One su odgovorne za niz procesa iosobina molekula. Ipak, ove intermolekulske interakcije su po prirodi slabe. Svuda gdepostoje molekuli, javljaju se i nekovalentne interakcije. Procesi samoorganizacije, na kojeslabe intermolekulske sile imaju uticaj, igraju važnu ulogu u građenju jako kompleksnihmolekula sa specifičnim osobinama. Reverzibilnost nekovalentnih interakcija omogućavamolekulskim sistemima da se brzo prilagode promenama u okolini izazvanim promenomuslova prisutnih na Zemlji.Ove slabe interakcije, to jest nekovalentne “vezivne” interakcije razlikuju se odklasičnih kovalentnih interakcija i njihovih varijacija u tome što preklapanje “elektronskihoblaka” interagujućih fragmenata postoji samo u maloj meri ili ne postoji uopšte. Ovakvospecifično ponašanje javlja se kod H-vezivanja, π-π, CH-π i X-H-π (vezivnih) interakcija,koje su sve u izvesnoj meri povezane sa efektivnom ulogom Londonove disperzione sile.Londonova disperziona sila je najslabija intermolekulska sila. To je privremena privlačna silakoja se javlja kao posledica trenutno indukovane polarizacije između multipola u molekulu.Jačina Londonove sile raste sa brojem elektrona usled povećanja polarizabilnosti, to jestdisperzije elektronskog oblaka.Zbog njihovog velikog značaja, veliki napor je uložen u bolje razumevanje iopisivanje ovih interakcija u oblasti hemije, koristeći i eksperimentalne i teoretske metode.Međutim, ovo je i dalje težak zadatak.U poslednjoj deceniji došlo je do razvoja različitih metoda koje su korišćene uproučavanju nekovalentnih interakcija, a posebno steking interakcija. Najčešće su proučavanesteking interakcije između aromatičnih molekula ili fragmenata, međutim, pokazano je da idrugi planarni molekuli i fragmenti takođe učestvuju u paralelnim interakcijama. Analizompodataka u Kembridžkoj strukturnoj banci podataka, identifikovano je postojanje stekinginterakcija između helatnih i C6 aromatičnih prstenova u kvadratno-planarnim kompleksimaprelaznih metala. Planarni helatni prstenovi sa delokalizovanim π-vezama takođe grade CH/πinterakcije sa C6 aromatičnim prstenovima. Međutim, analizom CSD-a utvrđeno je da su uovim kompleksima steking interakcije zastupljenije od CH/π interakcija.Planarni helatniprstenovi takođe mogu da grade steking interakcije sa drugim helatnim prstenovima. Ukristalnim strukturama koje se nalaze u CDS-u pronađen je veliki broj helat-helat stekinginterakcija. Kod ovih struktura su normalne udaljenosti slične onima koje postoje kod steking... |
| Databáze: | OpenAIRE |
| Externí odkaz: |
|