| Popis: |
U zavisnosti od koncentracija u kojima su prisutni, metali koji se nalaze u prašini pored puta mogu imati negativan uticaj na ljudsko zdravlje i okolinu. Uzimajući u obzir to da je sama prašina sastavljena od sitnih ĉestica razliĉitih veliĉina ona u organizam moţe dospeti na razliĉite naĉine od kojih je unošenje preko respiratornog sistema dominantan. Posledice su vidljive, od lakših oblika u kojima ometaju rad organa respiratornog sistema do mogućnosti da izazovu hematološke bolesti i rak. Predmet našeg istaţivanja je frakcija ĉestica ĉiji je preĉnik < 63 μm. Odabrana je ova frakcija jer uzimajući u obzir da je preĉnik jako mali, ovakve ĉestice imaju najveći uticaj na zdravlje ljudi, najviše uticanjem na respiratorni trakt, jer imaju mogućnost da se udahnu i da tako dospeju do svih delova respiratornog sistema. Ustanovićemo da li se koncentracija metala u uzorcima prašine razlikuje, ukoliko se isti uzorci analiziraju uz pomoć tri razliĉite metode, a to su ICP-OES (induktivno kuplovana plazma sa optiĉkim emisionim spektrometrom), WD-XRF (talasno-disperzivna rendgensko-fluorescentna spektrometrija) i NAA (neutronska aktivaciona analiza). Na osnovu dobijenih rezultata, uporedićemo vrednosti dobijene uz pomoć sve tri metode. Procentualna zastupljenost odnosa svake dve metode prikazuje nam koliko je odstupanje od idealnih 100%, kao i varijabilnost zastupljenosti po lokacijama za svaki element pojedinaĉno. Statistiĉka obrada podataka raĊena je u programu SPSS (Statistical Package for the Social Sciences) i u Excel-u, na osnovu ĉijih izlaznih podataka je prikazano slaganje koncentracija metala analiziranih uz pomoć sve tri metode. TakoĊe ćemo objasniti sva uoĉena odstupanja i razlike. Na rezultatima dobijenim snimanjem na ICP-OES-u biće primenjena i PCA (Principal Component Analysis) analiza, koja nam omogućava da detaljnije objasnimo sastav i poreklo uzoraka prašine. |
