| Popis: |
U ovom radu su analizirani ugljovodonici sedimentnih stena iz Valjevsko-mioničkog basena u cilju određivanja i karakterizacije aromatičnih karotenoidnih ugljovodonika koji vode poreklo od β-karotena. Prethodna ispitivanja pokazala su da ovi uzorci sadrže nezrelu organsku supstancu pretežno algalnog porekla, taloženu u anoksičnim uslovima. Pored toga, utvrđeno je prisustvo raznih bornih minerala, pre svega probertita i sirlezita, kao i slojeva uljnih škriljaca. Poznato je da probertit (NaCaB5O7(OH)4 x 3H2O) nastaje u relativno plitkom jezeru, evaporitnim naslagama i uslovima aridne klime. To znači da preovladava isparavanje vode i koncentrovanje soli u zatvorenoj jezerskoj sredini, što dovodi do formiranja plitkog, slanog jezera. Zonu mineralizacije, odnosno ležište minerala probertita na dubinskom intervalu od 365 m do 412 m karakteriše povišen salinitet, što je uslovilo da u zasićenoj raspodeli ugljovodonika β-karotan bude najzastupljenije jedinjenje. Sedimente iz podine i povlate ovog ležišta karakteriše drugačija raspodela biomarkera. Fokus ovog rada bio je na uzorcima kod kojih je β-karotan obilan. Cilj je bio da se odrede dominantni putevi transformacije β-karotena, koji proizvodi nastaju tim transformacijama kao i uslovi pod kojima su se te promene odigrale. Identifikovani karotenoidi predstavljaju indikatore određenih uslova sedimentacije. Zaključeno je da je povlata ležišta probertita relativno siromašna karotenoidima, što može biti posledica mešanja sa slatkom vodom gde se salinitet sredine smanjivao. Aromatični karotenoidi pronađeni u ležištu probertita u saglasnosti su sa hiperslanim, anoksičnim uslovima sedimentacije, što potvrđuje i raspodela zasićenih ugljovodonika. Sedimenti iz podine ležišta taloženi su u slanoj ali ne i hiperslanoj sredini, dok su sedimenti iz povlate ležišta formirani u uslovima pozitivnijeg redoks potencijala u odnosu na samo ležište. |
