Uzajamno priznavanje odluka u krivičnim stvarima i prava okrivljenog lica
| Autor: | Stojković, Sandra |
|---|---|
| Přispěvatelé: | Bugarski, Tatjana, Brkić, Snežana, Škulić, Milan, Tubić, Bojan |
| Jazyk: | srbština |
| Rok vydání: | 2016 |
| Předmět: | |
| Zdroj: | CRIS UNS |
| Popis: | Борба против најтежих облика прекограничног криминалитета захтевала је успостављање тешње сарадње између држава чланица Европске уније. У том циљу је установљен принцип узајамног признавања судских одлука, који се огледа у чињеници признавања и извршења страних судских одлука са што мање контроле и у кратком року, као да је у питању одлука домаћих правосудних органа. На основу овог принципа усвојен је велики број инструмената којима се остварује ближа сарадња парвосудних и полицијских органа држава чланица ЕУ и овај принцип операционализује у пракси.Предмет докторске дисертације су управо ти савремени облици сарадње правосудних и полицијских органа у кривичним стварима на нивоу ЕУ који се реализују кроз примену принципа узајамног признавања и њихова усаглашеност са основним људским правима окривљеног лица. Предметна проблематика обухвата Европску унију, као територијални ентитет у оквиру којег је принцип узајамног признавања најразвијенији, кроз велики број инструмената који на њему почивају. Основни проблем који се јавља у вези са предметом дисертације је у успостављању баланса између потребе за безбедношћу и ефикасношћу кривичног поступка, ради којих је и установљен читав инструментаријум који ће се проучавати и међународно признатих људских права, која су у овом процесу занемарена, а све у циљу што веће сарадње и пуног међусобног поверења у кривичноправне системе држава чланица ЕУ.Циљ истраживања предметне проблематике је настојањe да се укаже на досадашња достигнућа у овој области на нивоу ЕУ, идентификују проблеми који у овој области постоје, анализира положај окривљеног на нивоу ЕУ, стандарди заштите права окривљеног према Европској конвенцији о људским правима и пракси Европског суда за људска права. Као крајњи циљ жели се дати одговор на питање какав је положај окривљеног лица у поступцима пружања разних облика међународне правне помоћи у кривичним стварима на нивоу ЕУ у зависности од инструмената сарадње и да ли баланс између безбедности и заштите људских права на нивоу ЕУ постоји или како се може постићи.VIУ раду је представљен принцип узајамног признавања и одабрана су четири инструмента која почивају на овом принципу, као типични представници: Европски налог за хапшење, Европски налог за спровођење истраге, Европски налог за вршење надзора и инструмент који регулише узајамно признавање мера пробације и алтернативних санкција. Анализом правних основа на којима почивају, стања имплементације у националним законодавствима и праксом примене, дошло се до сазнања о предностима и недостацима принципа узајамног признавања. Поред тога, уочен је велики пропуст твораца ових инструмената да заштите основна људска права окривљеног у кривичном поступку. Стога је приступљено анализи стања људских права окривљеног на нивоу ЕУ и могућих правних путева заштите права окривљеног у случају повреде права у поступку примене савремених облика институционалне сарадње у кривичним стварима. Осим ЕУ, нагласак је у раду стављен и на поступак пружања међународне правне помоћи у кривичним стварима по прописима Републике Србије и извршено је поређење са системом узајамног признавања који је на снази у ЕУ. У закључним разматрањима су изнети закључци спроведеног истраживања, предлози de lege ferenda за унапређење принципа узајамног признавања и положаја окривљеног на нивоу ЕУ, као и став о усаглашености потребе за ефикасношћу кривичног поступка на нивоу ЕУ и заштите основних људских права окривљеног. Borba protiv najtežih oblika prekograničnog kriminaliteta zahtevala je uspostavljanje tešnje saradnje između država članica Evropske unije. U tom cilju je ustanovljen princip uzajamnog priznavanja sudskih odluka, koji se ogleda u činjenici priznavanja i izvršenja stranih sudskih odluka sa što manje kontrole i u kratkom roku, kao da je u pitanju odluka domaćih pravosudnih organa. Na osnovu ovog principa usvojen je veliki broj instrumenata kojima se ostvaruje bliža saradnja parvosudnih i policijskih organa država članica EU i ovaj princip operacionalizuje u praksi.Predmet doktorske disertacije su upravo ti savremeni oblici saradnje pravosudnih i policijskih organa u krivičnim stvarima na nivou EU koji se realizuju kroz primenu principa uzajamnog priznavanja i njihova usaglašenost sa osnovnim ljudskim pravima okrivljenog lica. Predmetna problematika obuhvata Evropsku uniju, kao teritorijalni entitet u okviru kojeg je princip uzajamnog priznavanja najrazvijeniji, kroz veliki broj instrumenata koji na njemu počivaju. Osnovni problem koji se javlja u vezi sa predmetom disertacije je u uspostavljanju balansa između potrebe za bezbednošću i efikasnošću krivičnog postupka, radi kojih je i ustanovljen čitav instrumentarijum koji će se proučavati i međunarodno priznatih ljudskih prava, koja su u ovom procesu zanemarena, a sve u cilju što veće saradnje i punog međusobnog poverenja u krivičnopravne sisteme država članica EU.Cilj istraživanja predmetne problematike je nastojanje da se ukaže na dosadašnja dostignuća u ovoj oblasti na nivou EU, identifikuju problemi koji u ovoj oblasti postoje, analizira položaj okrivljenog na nivou EU, standardi zaštite prava okrivljenog prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i praksi Evropskog suda za ljudska prava. Kao krajnji cilj želi se dati odgovor na pitanje kakav je položaj okrivljenog lica u postupcima pružanja raznih oblika međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima na nivou EU u zavisnosti od instrumenata saradnje i da li balans između bezbednosti i zaštite ljudskih prava na nivou EU postoji ili kako se može postići.VIU radu je predstavljen princip uzajamnog priznavanja i odabrana su četiri instrumenta koja počivaju na ovom principu, kao tipični predstavnici: Evropski nalog za hapšenje, Evropski nalog za sprovođenje istrage, Evropski nalog za vršenje nadzora i instrument koji reguliše uzajamno priznavanje mera probacije i alternativnih sankcija. Analizom pravnih osnova na kojima počivaju, stanja implementacije u nacionalnim zakonodavstvima i praksom primene, došlo se do saznanja o prednostima i nedostacima principa uzajamnog priznavanja. Pored toga, uočen je veliki propust tvoraca ovih instrumenata da zaštite osnovna ljudska prava okrivljenog u krivičnom postupku. Stoga je pristupljeno analizi stanja ljudskih prava okrivljenog na nivou EU i mogućih pravnih puteva zaštite prava okrivljenog u slučaju povrede prava u postupku primene savremenih oblika institucionalne saradnje u krivičnim stvarima. Osim EU, naglasak je u radu stavljen i na postupak pružanja međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima po propisima Republike Srbije i izvršeno je poređenje sa sistemom uzajamnog priznavanja koji je na snazi u EU. U zaključnim razmatranjima su izneti zaključci sprovedenog istraživanja, predlozi de lege ferenda za unapređenje principa uzajamnog priznavanja i položaja okrivljenog na nivou EU, kao i stav o usaglašenosti potrebe za efikasnošću krivičnog postupka na nivou EU i zaštite osnovnih ljudskih prava okrivljenog. The fight against the hardest forms of cross-border crime required the establishment of a closer cooperation between the Member States of the European Union. In the light of that aim, the principle of mutual recognition of judicial decisions was established, which is reflected in the fact of recognition and enforcement of foreign court decisions with less control and in a short term, as if it was a decision of the national judicial authorities. On the basis of this principle a large number of instruments was adopted, which enable closer cooperation of judical and police authorities of the EU Member States and allow this principle to operate in practice.The subject matter of the doctoral thesis are these modern forms of cooperation between judicial and police authorities in criminal matters at the EU level that are implemented through the application of the principle of mutual recognition and their compliance with fundamental human rights of the defendant. The subject matter also includes the European Union, as a territorial entity where the principle of mutual recognition is most developed, through a number of instruments that are based on it. The main problem that arises in connection with the subject matter of the dissertation is to establish a balance between the need for security and efficiency of the criminal proceedings for which the entire instrumentation to be studied was established and internationally recognized human rights, which are ignored in this process, all in order to achieve a greater cooperation and full mutual trust in the criminal justice systems of the EU Member States.The aim of this research is in an attempt to highlight the previous achievements in this area at the EU level, identify the problems that exist in this field, analyze the position of the defendant at the level of EU and standards to protect the defendant's rights under the European Convention on Human Rights and according to the practise of the European Court of Human rights. The ultimate aim would be to provide an answer to the question concerning the position of the defendant in the proceedings of providing various forms of mutual legal assistance in criminal matters at the EU level, depending on the instruments of cooperation and whether there is balance between security and human rights protection at the EU level or how it may be achieved.VIIIThe paper presents the principle of mutual recognition and the following four instruments based on this principle, were selected as typical representatives: The European Arrest Warrant, The European Investigation Order, The European Supervision Order and an instrument that regulates mutual recognition of probation measures and alternative sanctions. By analysing the legal basis of this instruments, state of their implementation in national legislations and their enforcement in practise, we learned about the advantages and disadvantages of the principle of mutual recognition. In addition, a major failure was observed of the creators of these instruments to protect the basic human rights of the defendant in a criminal proceedings. Therefore, it was necessary to analyse the state of human rights of the defendant at the EU level and possible legal ways of protecting the rights of the defendant in case of infringement of rights in the process of the applying contemporary forms institutional cooperation in criminal matters. Besides the EU, the emphasis is put on the procedure of providing mutual legal assistance in criminal matters under the regulations of the Republic of Serbia and it was compared with the system of mutual recognition which is in force in the EU. In final considerations the conclusions of the research are presented, as well as the proposals de lege ferenda to improve the principle of mutual recognition and position of the defendant at the EU level, along with the opinion regarding the compliance of the need for effective criminal proceedings with the EU level protection of fundamental human rights of the defendant. |
| Databáze: | OpenAIRE |
| Externí odkaz: |
|