Pesnički oblici srpskog neosimbolizma

Autor: Paripović, Krčmar Sanja
Přispěvatelé: Grdinić, Nikola, Stanić, Dragan, Jovanović, Aleksandar
Jazyk: srbština
Rok vydání: 2015
Předmět:
Zdroj: CRIS UNS
Popis: Монографски приказ песничких облика у одређеном периоду српске књижевности, настао на корпусу дела српских неосимболистичких песника, корак је ка валоризовању форме и незанемаривању проблема формализације путем утврђених правила. Проучавање репертоара песничких облика ових песника модернизоване традиције, препознавање употребе облика, извођење типолошке поделе као и маркирање начина на који се односе према облику (у којој мери и на који начин се крше строга и утврђена правила; ради ли се о деструкцији или стилизацији облика), представљаће допринос управо континуираном актуализовању питања сталних облика. Премда је о неосимболистичким песницима доста писано, има значајних текстова у којима се тумачи њихова поетика, није истражено, међутим, који су се све песнички облици и на који начин употребљавали, нити је компаративно сагледана специфичност поступака свих песника ове оријентације. Само се у својству примера могу уочити понеке песме ових песника у радовима који систематски представљају све сталне обликепесме, строфе и стиха. Циљ нашег истраживања је да сагледа поетичке претпоставке неосимболистичког песништва из аспекта опредељења за утврђене песничке облике; да издвоји промишљања о облицима појединих песника ове групе исказана у есејима, са освртом на начелне разлике у схватању; да уочи доследност између поетичких исказа и конкретних песничких остварења, и коначно, да укаже на врсте и одлике облика којима су се служили, као и на поступке којима су их модернизовали. Све до данашњег дана остало је занемарено студиозно проматрање и интерпретирање принципа грађења песме, па чак и нека компаративна анализа примене песничких облика неосимболиста и песника на које су се угледали.У првом поглављу докторске дисертације Песнички облици српског неосимболизма осврнућемо се на појам песнички облици, дати преглед постојеће литературе о сталним облицима, указати на претходна сазнања и методолошки оквир истраживања. Потом ћемо сагледати основне поетичке постулате неосимболистичког песништва и издвојити склоност према сталним облицима као вид односа према традицији и представити грађу (библиографија облика у песничким књигама).Друго поглавље, поред књижевно-историјског контекста српског неосимболистичког песништва, којим се указује на утицај модерне поезије како европске тако и наше, те активирање и модернизовање песничке традиције, представиће и свесност значаја форме опипљиву у експлицитној поетици ових песника.Главно поглавље монографије пружиће преглед сталних облика песме и строфе којима су се песници изражавали. Биће издвојени облици по пореклу: романски (који су и најзаступљенији), грчко-византијски и класични. Прегледно ће све песме истог облика наведених песника бити груписане, свака интерпретирана понаособ и у односу на песме других аутора. Издвојиће се и одређени типови строфа преузети из традиције; интерпретативно ће се указати на однос слободног и везаног стиха, указати на обнову стихова из класичне, европске и домаће традиције.Закључак ће генерално одговорити које су особености избора песничких облика и поступања с традицијом песника друге послератне песничке генерације, затим извести проблематику принципа грађења песама усклађену са поетичким моментима и иновације у поступцима структурирања чиме су начинили помаке на развојној линији српске поезије.
Monografski prikaz pesničkih oblika u određenom periodu srpske književnosti, nastao na korpusu dela srpskih neosimbolističkih pesnika, korak je ka valorizovanju forme i nezanemarivanju problema formalizacije putem utvrđenih pravila. Proučavanje repertoara pesničkih oblika ovih pesnika modernizovane tradicije, prepoznavanje upotrebe oblika, izvođenje tipološke podele kao i markiranje načina na koji se odnose prema obliku (u kojoj meri i na koji način se krše stroga i utvrđena pravila; radi li se o destrukciji ili stilizaciji oblika), predstavljaće doprinos upravo kontinuiranom aktualizovanju pitanja stalnih oblika. Premda je o neosimbolističkim pesnicima dosta pisano, ima značajnih tekstova u kojima se tumači njihova poetika, nije istraženo, međutim, koji su se sve pesnički oblici i na koji način upotrebljavali, niti je komparativno sagledana specifičnost postupaka svih pesnika ove orijentacije. Samo se u svojstvu primera mogu uočiti poneke pesme ovih pesnika u radovima koji sistematski predstavljaju sve stalne oblikepesme, strofe i stiha. Cilj našeg istraživanja je da sagleda poetičke pretpostavke neosimbolističkog pesništva iz aspekta opredeljenja za utvrđene pesničke oblike; da izdvoji promišljanja o oblicima pojedinih pesnika ove grupe iskazana u esejima, sa osvrtom na načelne razlike u shvatanju; da uoči doslednost između poetičkih iskaza i konkretnih pesničkih ostvarenja, i konačno, da ukaže na vrste i odlike oblika kojima su se služili, kao i na postupke kojima su ih modernizovali. Sve do današnjeg dana ostalo je zanemareno studiozno promatranje i interpretiranje principa građenja pesme, pa čak i neka komparativna analiza primene pesničkih oblika neosimbolista i pesnika na koje su se ugledali.U prvom poglavlju doktorske disertacije Pesnički oblici srpskog neosimbolizma osvrnućemo se na pojam pesnički oblici, dati pregled postojeće literature o stalnim oblicima, ukazati na prethodna saznanja i metodološki okvir istraživanja. Potom ćemo sagledati osnovne poetičke postulate neosimbolističkog pesništva i izdvojiti sklonost prema stalnim oblicima kao vid odnosa prema tradiciji i predstaviti građu (bibliografija oblika u pesničkim knjigama).Drugo poglavlje, pored književno-istorijskog konteksta srpskog neosimbolističkog pesništva, kojim se ukazuje na uticaj moderne poezije kako evropske tako i naše, te aktiviranje i modernizovanje pesničke tradicije, predstaviće i svesnost značaja forme opipljivu u eksplicitnoj poetici ovih pesnika.Glavno poglavlje monografije pružiće pregled stalnih oblika pesme i strofe kojima su se pesnici izražavali. Biće izdvojeni oblici po poreklu: romanski (koji su i najzastupljeniji), grčko-vizantijski i klasični. Pregledno će sve pesme istog oblika navedenih pesnika biti grupisane, svaka interpretirana ponaosob i u odnosu na pesme drugih autora. Izdvojiće se i određeni tipovi strofa preuzeti iz tradicije; interpretativno će se ukazati na odnos slobodnog i vezanog stiha, ukazati na obnovu stihova iz klasične, evropske i domaće tradicije.Zaključak će generalno odgovoriti koje su osobenosti izbora pesničkih oblika i postupanja s tradicijom pesnika druge posleratne pesničke generacije, zatim izvesti problematiku principa građenja pesama usklađenu sa poetičkim momentima i inovacije u postupcima strukturiranja čime su načinili pomake na razvojnoj liniji srpske poezije.
Founded on the body of works by Serbianneosymbolist poets, this monographicpresentation of poetic forms in a particularperiod of Serbian literature is a step toward theevaluation of the form and represents dueacknowledgement of the formalization problemby means of established rules. Studying therepertoire of poetic forms of these poetsbelonging to a modernized tradition,recognizing their form usage, proposingtypological classifications and marking themanners in which they are related to the form(how and to which extent are strict andpredefined rules broken; is there any destructionor stylization of forms) will contribute to thecontinued actualization of the issue of fixedforms. Much has been written on neosymbolistpoets and there are significant texts in whichtheir poetics is interpreted. Nevertheless, it hasnever been researched which poetic forms areused and how, nor has there ever been anycomparative analysis of specific techniques ofall the poets within this orientation. Somepoems of these poets can only be recognized asexamples in the papers systematicallypresenting all fixed forms of poems, stanzas,and verses. The goal of this research is toanalyze poetic preconceptions of neosymbolistpoetry in terms of commitment to establishedpoetic forms. In addition, the research aims topinpoint the thoughts on the forms of therespective poets within this group expressed inessays, paying attention to fundamentaldifferences in their understanding, and to noticeconsistency in poetic statements and particularpoetic achievements. Finally, it highlights thetypes and characteristics of the forms used bySerbian neosymbolist poets, as well as thetechniques applied in their modernization.Studious consideration and interpretation ofprinciples involved in writing poems have beenneglected to this very day, just like anycomparative analysis of the use of poetic formsby neosymbolists and the poets they revered.The first chapter of the doctoral thesisPoetic Forms of Serbian Neosymbolism takes alook at the notion of poetic forms, offers anoverview of the existing literature dealing withfixed forms, and indicates previous findings andthe methodological framework of this research.Then the basic poetic postulates of neosymbolistpoetry are considered and the tendency towardfixed forms as a kind of relation to tradition ishighlighted. Finally, the first chapter brings theoverview of the corpus – bibliography of formsin poetic books.The second chapter presents the awarenessof the significance of the form tangible in theexplicit poetics of these poets. It also underlinesthe literary and historical context of Serbianneosymbolist poetry, which indicates theinfluence of both European and Serbian modernpoetry, as well as the activation andmodernization of poetic tradition.The central chapter of this monographpresents an overview of fixed forms of poemsand stanzas used by Serbian neosymbolist poets.Based on their origin, forms are classified as:Roman (the most common), Greek-Byzantineand classical. All the poems by the listed poetsusing the same forms are clearly grouped, andeach of them interpreted, on its own and inrelation to the poems by the other authors.Certain types of stanzas taken from the traditionare listed as well. The relation between free andrhymed verse is highlighted interpretively andthe revival of verses stemming from classical,European and Serbian tradition is underscoredtoo.In general, the conclusion proposes thecharacteristics of chosen poetic forms and theusage of the tradition of the second postwargeneration of poets. Furthermore, it drawsattention to the issue of poem creatingprinciples harmonized with poetic eras, and toinnovation in structuring techniques whichbrought improvements in the development ofSerbian poetry.
Databáze: OpenAIRE
Externí odkaz: