Uticaj karakteristika staništa i predela na diverzitet osolikih muva (Diptera: Syrphidae) u Srbiji
| Autor: | Ivošević, Bojana |
|---|---|
| Přispěvatelé: | Vujić, Ante, Milić, Stanko, Brdar, Sanja, Tot, Tamara |
| Jazyk: | srbština |
| Rok vydání: | 2023 |
| Předmět: |
сирфиде
беспилотнa летелицa класификација станишта ортомозаик начин коришћења земљишта човеков утицај sirfide bespilotna letelica klasifikacija staništa ortomozaik način korišćenja zemljišta čovekov uticaj syrphid flies unmanned aerial vehicle habitat classification orthomosaic land use human impact |
| Zdroj: | CRIS UNS |
| Popis: | Људске активности мењају карактеристике станишта и предела који представљају предуслов за постојање и одржавање биолошког диверзитета. Предмет истраживања у оквиру ове докторске дисертације је утицај карактеристика станишта и предела на диверзитет осоликих мува на 27 истраживаних локалитета на територији Србије. Прилоиком одређивања локланих карактеристика станишта подаци су добијени класификацијом ортомозаика помоћу беспилотне летелице као и анализом узорака хемијских и физичких својстава земљишта на истраживаним локалитетима. Дефинисани су, квантификовани и поређени степени деградације станишта из мапа добијених беспилотном летелицом са мапом потенцијалне вегетације и мапом земљишног покривача. Поред тога, утврђен је губитак врста на истраживаним локалитетима односом рецентног и потенцијалног диверзитета осоликих мува у Србији. Утицаји дефинисаних карактеристика станишта - локалних и предеоних анализирани су кроз четири модела регресије и класификације: рецентни диверзитет, губитак рецентног диверзитета, присуство и губитак заштићених и строго заштићених врста. Локалитети на подручју Војводине и локалитет Доње Власе су најсиромашнија станишта у погледу разноврсности фауне осоликих мува због интензивних антропогених активности као што су пољопривреда, интензивна употреба агрохемикалија и сеча шума, што доводи до иреверзибилних процеса даљег губитка врста. Насупрот њима, локалитети Демизлок и Малиник са највећим диверзитетом осоликих мува у Србији истовремено се одликују најмањим степеном деградације станишта. Наведени локалитети имају потенцијал да се прикључе заштићеним подручјима у циљу даљег очувања биодиверзитета. У три од четири анализирана модела класа шума, добијена на различитим скалама, је главно обележје које објашњава тренд и рангираност диверзитета осоликих мува на истраживаним локалитетима. Потврђено је да су изворне букове шуме главни центри разноврсности врста које заслужују посебну пажњу у конзервационом смислу. Резултати овог истраживања указују на важност класификације локалних карактеристика станишта помоћу беспилотне летелице и потврђују утицај на диверзитет осоликих мува и као такве имају потенцијал да постану алати за мониторинг осоликих мува и других опрашивача и модел организама на националном и европском нивоу. LJudske aktivnosti menjaju karakteristike staništa i predela koji predstavljaju preduslov za postojanje i održavanje biološkog diverziteta. Predmet istraživanja u okviru ove doktorske disertacije je uticaj karakteristika staništa i predela na diverzitet osolikih muva na 27 istraživanih lokaliteta na teritoriji Srbije. Priloikom određivanja loklanih karakteristika staništa podaci su dobijeni klasifikacijom ortomozaika pomoću bespilotne letelice kao i analizom uzoraka hemijskih i fizičkih svojstava zemljišta na istraživanim lokalitetima. Definisani su, kvantifikovani i poređeni stepeni degradacije staništa iz mapa dobijenih bespilotnom letelicom sa mapom potencijalne vegetacije i mapom zemljišnog pokrivača. Pored toga, utvrđen je gubitak vrsta na istraživanim lokalitetima odnosom recentnog i potencijalnog diverziteta osolikih muva u Srbiji. Uticaji definisanih karakteristika staništa - lokalnih i predeonih analizirani su kroz četiri modela regresije i klasifikacije: recentni diverzitet, gubitak recentnog diverziteta, prisustvo i gubitak zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta. Lokaliteti na području Vojvodine i lokalitet Donje Vlase su najsiromašnija staništa u pogledu raznovrsnosti faune osolikih muva zbog intenzivnih antropogenih aktivnosti kao što su poljoprivreda, intenzivna upotreba agrohemikalija i seča šuma, što dovodi do ireverzibilnih procesa daljeg gubitka vrsta. Nasuprot njima, lokaliteti Demizlok i Malinik sa najvećim diverzitetom osolikih muva u Srbiji istovremeno se odlikuju najmanjim stepenom degradacije staništa. Navedeni lokaliteti imaju potencijal da se priključe zaštićenim područjima u cilju daljeg očuvanja biodiverziteta. U tri od četiri analizirana modela klasa šuma, dobijena na različitim skalama, je glavno obeležje koje objašnjava trend i rangiranost diverziteta osolikih muva na istraživanim lokalitetima. Potvrđeno je da su izvorne bukove šume glavni centri raznovrsnosti vrsta koje zaslužuju posebnu pažnju u konzervacionom smislu. Rezultati ovog istraživanja ukazuju na važnost klasifikacije lokalnih karakteristika staništa pomoću bespilotne letelice i potvrđuju uticaj na diverzitet osolikih muva i kao takve imaju potencijal da postanu alati za monitoring osolikih muva i drugih oprašivača i model organizama na nacionalnom i evropskom nivou. Human activities change the characteristics of habitats and landscapes, which are a prerequisite for the existence and maintenance of biological diversity. The subject of research within this doctoral dissertation is the influence of habitat and landscape characteristics on the diversity of hoverflies on 27 study sites on the territory of Serbia. On the occasion of determining the local characteristics of the habitat, data were obtained by orthomosaic classification using an unmanned aerial vehicle, as well as by analyzing samples of the chemical and physical properties of the soil in the investigated study sites. The degrees of habitat degradation were defined, quantified and compared from the maps obtained by an unmanned aerial vehicle with the map of potential vegetation and the map of CORINE land cover. In addition, the loss of species on the study sites was determined by the ratio of the recent and potential diversity of hoverflies in Serbia. The impacts of defined habitat characteristics - local and regional – were analyzed through four regression and classification models: recent diversity, loss of recent diversity, presence and loss of protected and strictly protected species. Study sites in the Vojvodina region and the study site Donje Vlase are the poorest habitats in terms of fauna diversity of hoverflies due to intensive anthropogenic activities such as agriculture, intensive use of agrochemicals and deforestation, which leads to irreversible processes of further loss of species. In contrast to them, the study sites Demizlok and Malinik with the highest diversity of hoverflies in Serbia are at the same time characterized by the lowest degree of habitat degradation. The mentioned study sites have the potential to be connected to protected areas in order to further preserve biodiversity. In three of the four analyzed models, the forest class, obtained at different scales, is the main characteristic that explains the trend and ranking of the diversity of hoverflies in the mentioned study sites. It has been confirmed that native beech forests are the main centers of species diversity that deserve special attention in terms of conservation. The results of this research indicate the importance of classifying local characteristics of habitats using an unmanned aerial vehicle and confirm the impact on the diversity of hoverflies and as such have the potential to become tools for monitoring of hoverflies and other pollinators and model organisms at the national and European level. |
| Databáze: | OpenAIRE |
| Externí odkaz: |
|