Přispěvatelé: |
Милић Марковић, Љиљана, Ћировић, Горан, Копривица, Сузана, Марковић, Љубо, Ковачевић, Миљан |
Popis: |
Најчешћи и најсложенији вид нарушавања тла односи се на стабилност терена, било природних падина или вештачких косина. Свако нарушавање постојеће равнотеже на падинама или косинама изазива померања под утицајем гравитације: клизање, одроњавање или течење површинског дела тла, али и дубљих делова стенске масе. За овако успостављено клизање, у геолошкој и геотехничкој терминологији и номенклатури, устаљен је термин клизиште. Клизишта се активирају тако да се иницијално откине и покрене потенцијално нестабилна стенска маса. Узрок слома је комбинација нестабилне структуре и догађаја или иницијатора. Неки од узрока могу бити природни - вода, пораст подземних притисака воде, ерозија (деловања неке реке или ерозија на обалама, глацијална ерозија), или вештачки - она која су дело људских руку (подкопавање површинским копањем или рударским радовима, ископи на градилиштима, проширење путева итд). После почетног откидања, може доћи до накнадних откидања стенских маса, како узбрдно тако и низбрдно од зоне клизишта. Процеси клизања изазивају велике материјалне штете и озбиљно ограничавају простор за пројектовање и изградњу грађевинских објеката. На основу утврђене геометрије, инжењерско-геолошког профила терена и физичко-механичких параметара тла приступа се изради пројекта конструкције санације клизишта. У прелиминарној фази израде пројекта санације клизишта разматра се више могућих конструктивних решења санације кроз предложена варијантна решења. Узимају се у обзир инжењерски (технологија санације клизишта), економски (цена санације, време потребно да се санација изведе, проблеми набавке опреме и материјала) и еколошки (не нарушавање природне равнотеже – вода, камен, уклопљеност конструкције у амбијент) аспекти санације. Конструктивно решење представља део ширег система мера стабилности у пројекту санације клизишта, али у докторској дисертацији она је узета као тежишни део система, јер секундарне санационе мере могу се независно бирати и могу бити исте код свих варијантних решења. Финална варијанта пројектног конструктивног решења санације клизишта подразумева селекцију оптималне конструкције са одговарајућим фактором сигурности. При избору оптималног конструктивног решења санације клизишта користе се методе вишекритеријумске оптимизације. Вишекритеријумска оптимизација представља прилаз решавању проблема кроз скупину разноврсних техника и метода, које као финални резултат имају редослед варијаната, почевши од најподобније па до најнеподобније. Оне варијанте које су узете у разматрање у наведеном проблему се разликују у нивоу испуњења задатих циљева изабраних критеријума, у ком случају ће бити вероватно да нити једна варијанта неможе бити најповољнија гледано у односу на све циљеве и критеријуме. Исто тако се често дешава да циљеви и критеријуми буду конфликтни између себе. Под појмом вишекритеријумска оптимизација често се подразумева вишеатрибутивна оптимизација, тј. процес избора и рангирања варијантних решења садржаних у доступном и коначном скупу варијаната у дискретном простору одлучивања. По досадашњим истраживањима и примена, развијена је методологија решавања вишекритеријумских задатака која садржи шест фаза, где се пре почетка дефинишу циљеви, приоритети и алати вишекритеријумског вредновања. Приоритети намећу интересе и ставове разних интересних чиниоца и путем дефинисања тежинских коефицијената критеријума на директан начин утичу на финалан избор решења. На крају поступка вишекритеријумског вредновања добијамо експлицитне излазне податке базираних на изабрано варијантно решење и они се подвргавају анализи осетљивости. У литератури постоји више приступа за решавање проблема вишекритеријумске оптимизације. Сваки приступ карактеришу специфичне математичке карактеристике, која дају различите резултате. У дисертацији ће се применити неколико метода вишекритеријумских техника анализе - VIKOR, PROMETHEE и "TOPSIS" које су се показале као веома погодне технике за стратешка планирања. |