Савезничка војна помоћ НОП-у : 1943-1945
| Autor: | Bajić, Predrag Đ. |
|---|---|
| Přispěvatelé: | Dimić, Ljubodrag, Radojević, Mira, Životić, Aleksandar, Terzić, Milan, Bjelica, Slobodan |
| Jazyk: | srbština |
| Rok vydání: | 2016 |
| Předmět: |
НОВЈ
наоружање combat readiness armament and arming Велика Британија Great Britain Yugoslav Royal units СССР armed forces of yugoslav quisling forces political relations in the World War II САД YANL квислиншке оружане снаге ЈВУО armed forces of the occupiers окупаторске оружане снаге политички односи у 2. светском рату USA борбена готовост USSR |
| Zdroj: | Универзитет у Београду |
| Popis: | Уочи избијања 2. светског рата Краљевина Југославија је била у веома деликатној политичкој ситуацији, практично опкољена земљама Сила осовине и њиховим сателитима. То се додатно погоршало матра 1938, када након окупације и присаједи- њења Аустрије Трећи рајх директно избија на југословенску границу, а нарочито јуна 1940, након капитулације Француске и потискивања Британаца са европског копна. Као ни друге европске војске, ни војска Краљевине Југославије није била ни тактички ни материјално спремна за вођење рата какво су развили немачки војни стратези, са масовним ваздушним ударима и концентрацијама јаких оклопно- механизованих јединица за брзу експлоатацију пробоја противничке одбране. Стога је брз војнички слом Југославије априла 1941. био логична последица несразмерне надмоћи агресора, чињенице да је земља још пре почетка операција била у стратегијском заокружењу и неадекватног ратног плана, који је све велике јединице истурио на границе, без већих резерви у позадини. Додатан отежавајући фактор било је дејство „пете колоне“, пре свега проусташки настројених Хрвата и нацизмом индоктринираних југословенских Немаца. У Априлском рату окупатори су заробили око 95% наоружања Краљевине Југославије, што је у старту додатно отежало услове за организовање покрета отпора у земљи. Ипак, готово одмах су се почела формирати два покрета отпора, један са политичким циљем обнове зенље на бази предратног уређења, а други, под вођством КПЈ, имао је као један од својих циљева, мада не примаран, али стално присутан, и извођење револуционарног преуређења земље по совјетском моделу. Заједничко им је било то што су оба покрета одбила да признају и прихвате окупацију и окупаторско комадање државне територије. Оба покрета су војнички гледано кренула практично од нуле, од герилских јединица наоружаних лаким стрељачким оружјем... On the eve of the outbreak of the World War II Kingdom of Yugslavia was in a very delicate political situation, virtually surrrounded by the Axis powers and their satelites. This is further worsened in March 1938 when, following the occupation and anexation of Austria, the Third Reich reached dirctly the yugoslav border, and especially in June 1940, after the capitulation of France and the British represion from the European mainland. As there in no other European army, no army of the Kingdom of Yugoslavia was neither tactically nor materially ready for war in what was developed by German strategists, with massive air strikes and concentracion of strong armored and mechanized units for rapid penetration of enemy’s defense. Hence is a quick brakedown of the army of yugolsavia in April 1041 was a logical consequence of disproportionate superiority of the aggressor, the fact that the country, even before the start of the operations was in the strategic completion and inadequate war plan, which had protruded all large units on the border, leaving no major reserves in the background. An additional aggravating factor was the functioning of the „fifth column“, primarly pro-Ustasha minded Croats and Nazism indoctrinated Yugoslav Germans. In April War occupiers captured around 95% of the Kingdom of Yugolslavia, which has further aggravated the start conditions for the organisation of the resistance movement in the country. However, almost immediately began to form two resistance movements, the one with political objective of restoring the country on the basis on pre-war planning, and the other, under the leadership of the Communist Party of Yugoslavia, has as one of its goals, not the primary one, but always present, the execution of revolutionary renovation of the country after the Soviet model. Common to them was that the both movements refused to accept the occupation and dismemberment of the occupying state territory. Boht movements, militarly speaking, practicly started from skrach, from the guerilla units armed with the light infantry weapons... |
| Databáze: | OpenAIRE |
| Externí odkaz: |
|