Историја читаоница и библиотека Јужнобанатског округа до 1944. године

Autor: Rakić, Dragana
Přispěvatelé: Đorđević, Bojan
Jazyk: srbština
Rok vydání: 2022
Předmět:
Zdroj: Универзитет у Београду
Popis: У раду под називом „Историја читаоница и библиотека Јужнобанатског округа до 1944. године“ описан је рад првих читаоница и библиотека које су радиле на територији јужног Баната. На основу архивске грађе, историјском методом, утврђена је хронологија њиховог настанка, као и даљи токови њиховог развоја. Истраживањем су обухваћене не само српске институције културе, него и осталих народа који су у датом временском оквиру насељавали јужни Банат, у првом реду: немачке, мађарске, румунске, словачке, чешке и руске националне мањине. Анализа је извршена аналитичким истраживањем монографских, серијских, електронских публикација и архивске грађе, а добијени резултати су синтетизовани, на основу чега је потврђено да су у посматраном периоду сви народни који су живeли на простору јужног Баната оснивали и учествовали у раду својих читаоница и библиотека, а оне су у зависности од средине и историјских околности у којима су обављале своју делатност имале различите модалитете деловања. Велику важност у ширењу просвете, културе, популаризацији књиге, као и неговању матерњег језика и чувању националног идентитета, осим грађанских удружења и државних институција, имали су и појединци, оснивачи културних удружења. Они су својим пионирским радом на пољу културе и просвете и личним ангажманом урадили огроман посао на приближавању банатских народа европским токовима културе. У раду смо приказали и узајамне културне утицаје, као и живу културну размену која се развијала између свих народа који су насељавали предео јужног Баната, у првом реду Срба, Немаца, Мађара и Румуна. Мултикултуралност и мултиетничност су одувек биле обележја банатског простора, те је захваљујући вековном суживоту створена једна специфична регионална култура Баната, при чему је сваки од народа задржао и даље развијао обележја своје властите културе и националног идентитета. Рад је подељен на пет поглавља. У уводу је дата анализа поља истраживања и указано на научне доприносе дисертације. Прво поглавље посвећено је друштвено-политичким и културним приликама у јужном Банату у периоду пре Првог светског рата. У другом поглављу представљен је развој читаоничког покрета и јавног библиотекарства у периоду од његовог настанка па до 1918. године. Са оснивањем читаоница и библиотека на овим просторима почело се веома рано, тако да бележимо да је Вршац имао свој Касино још крајем 1937. године, а јавну библиотеку 1887. што га чини једним од првих градова у Војводини који је имао читаоницу и библиотеку. У трећем поглављу описује се друштвено-политички и културни контекст који је постојао у Банату у периоду између два светска рата, као и специфичан положај Баната који је он имао за време окупације у Другом светском рату. Посебан акценат је стављен на положај националних мањина које су оне заузимале у оквиру новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тема четвртог поглавља јесте даљи развој библиотекарства на простору јужног Баната у периоду који је омеђен са два светска рата. Завршно поглавље овог рада посвећено је појединцима који су били заслужни за оснивање читаоница и библиотека у датом периоду и који су својим радом значајно утицали не само на успешан рад самих удружења и интититуција културе него су имали и велики утицај на подизање целокупног нивоа писмености и културе народа који су живели на простору јужног Баната. This paper entitled "The history of reading rooms and libraries of the South Banat District until 1944" describes the work of the first reading rooms and libraries that were founded in the territory of southern Banat. Based on archival material, the chronology of their origin was determined by the historical method, as well as their further development. The research covers not only Serbian cultural institutions, but also other nationalities which inhabited southern Banat in specified time frame, primarily: German, Hungarian, Romanian, Slovak, Czech and Russian national minorities. The analysis was carried out by analytical research of monographic, serial, electronic publications and archives. The obtained results were synthesized, and as a result it was confirmed that in the observed period all nationalities living in southern Banat founded and participated in running their reading rooms and libraries. They had different modalities of the work, depending on the environment and the historical circumstances. Not only civic associations and state institutions, but also individuals and founders of cultural associations played an important role in spreading education, culture, popularizing books, as well as cherishing the mother tongue and preserving national identity. Through their pioneering efforts in the field of culture and education as well as their personal engagement, they did a big job in bringing the Banat nationalities closer to European cultural trends. In this paper, mutual cultural influences were also presented, as well as the lively cultural exchange that flourished between all the nationalities which inhabited the area of southern Banat, primarily Serbs, Germans, Hungarians and Romanians. Multiculturalism and multiethnicity have always been the landmarks of the Banat region. Owing to coexistence through centuries, a specific regional culture of Banat has been created, with each nation retaining and further developing features of its own culture and national identity. The paper is divided into five chapters. The introduction provides an analysis of the field of research and emphasizes the scientific contributions of the dissertation. The first chapter describes the socio-political and cultural background in southern Banat in the period before the First World War. The second chapter presents the development of the reading movement and public librarianship in the period from its founding to the year of 1918. The establishment of reading rooms and libraries in this area began very early, so we note that the city of Vrsac had its own Casino in late 1937, and a public library in 1887, which makes it one of the first cities in Vojvodina to have a reading room and a library. The third chapter describes the socio-political and cultural conditions in Banat in the period between the two world wars, as well as the specific position of Banat during the occupation in the Second World War. Special emphasis was put on the position of national minorities within the newly formed Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes. The fourth chapter topic is the further development of librarianship in Southern Banat in the period between the two world wars. The final chapter of this paper is dedicated to people who founded reading rooms and libraries and whose work significantly influenced not only the successful work of associations and cultural institutions but also had a great impact on raising the general level of literacy and culture of people who lived in the area of Southern Banat.
Databáze: OpenAIRE
Externí odkaz: