| Popis: |
Докторска дисертација Кореографска меморија: истраживање кореографске народне праксе у популарној култури усмерена је наjпре на успостављање и детерминисање концепта кореографска меморија. Термин кореографска меморија у овом раду се третира као феномен који се одвија код извођача кореографије народне игре као појединца, а затим и као део колектива у којем је у нераскидивом синкретичком јединству обједињено више различитих кореографских елемената (кинетика, простор, музика, време и експресија). Успостављање концепта кореографска меморија захтева комплексан и интердисциплинаран приступ, пре свега зато што је реч о концепту који није у досадашњим студијама плеса, нашао своје значајније место у истраживањима. Ипак, кореографска меморија може се рећи да има своју историјски континуирану присутност од момента када су се народне игре почеле кореографски обликовати и као такве учити, увежбавати и памтити, што се одвијало у наменским просторијама за пробе, да би се јавно извеле и приказале на сцени пред публиком. То значи да је кореографска меморија савремена и актуелна у сваком периоду историјског развитка не само у области кореографије народних игара, већ уопштено од када је почела да се обликује кореографска форма у уметничкој игри. Темељна полазишта за успостављање концепта кореографска меморија у овом раду се ослањају на анализу и интерпретацију везе музике и покрета у кореографској народној пракси у популарној култури. Основна усмерења су била питања у домену когнитивног приступа. Инкорпорирање когнитивних истраживања у домен студије плеса ствара плодоносно тло које поспешује (пре)испитивање досадашњих догми о односу музике и игре, као и потребу за будућим интердсициплинарним истраживањима процеса учења и памћења кореографије као уметничке форме. Концепт кореографска меморија структурисан на овај начин постаје предмет плесног научног дискурса чији се смисао, значење и вредност остварује у интертекстуалности различите природе. |
