| Popis: |
У овом раду, српска архитектура 1935-1941. размотрена је на примеру њена три главна тока – профаном, сакралном и меморијалном. Мада су били развијени у истом друшт- веном амбијенту, на истом националном простору, ови токови били су вођени разли- читим градитељским циљевима. Према томе, приступљено је истраживању чинилаца који су утицали на формулисање архитектонских токова у позном периоду међуратног доба. Анализиран је утицај заступљених културних, просветних и социјалних фактора на формирање одређених градитељских програма. Термином „токови“ означене су различите појаве и доктрине унутар корпуса српске ар- хитектуре 1935-1941. Како су „токови“ упућени на „српску архитектуру“, потребно је осврнути се на значење овог термина у контексту теме истраживања. Под српском архи- тектуром, подразумевана је архитектура са територија Бановина Краљевине Југославије које су делом или у целини припадале данашњој Србији, или деловима других држава и територија које већински насељавају Срби. Како би се пресек српске архитектуре 1935-1941. приказао у што прегледнијем виду, коришћена је методолошка конструкција која је обухватила функционалну поделу за- сновану на типолишким и хронолошким обрасцима. Широк опсег и слојевитост теме овог истраживања, захтевали су да методолошки приступ буде прилагођен садржају рада, коришћеним изворима и грађи. У циљу да се омогући методолошка конзистетност у тумачењу разнородних токова и појава у српској архитектури позног међуратног доба, коришћена је архивска, техничка, фототечка, хемеротечка, историографска и периодич- ка грађа, и теренска истраживања. Методолошки апарат заснован је на више приступа, фактографском који је базиран на класификацији извора и аналитичком којим су ови из- вори тумачени. Поред тога, коришћени су методи политичке и културне историографије, због чињенице да је српска архитектура у великој мери зависила од друштвено-поли- тичких параметара који су били успостављени у време намесничке власти кнеза Павла Карађорђевића 1935-1941... In this work, Serbian architecture from 1935 to 1941. considered the case of its three main streams - the profane, the sacred and the memorial. Although they were developed in the same social environment, in the same national territory, these flows were controlled by different architectural goals. Accordingly, accessed the study of factors that influenced the formulation of the architectural trends of the interwar period in the late era. We analyzed the influence of abundant cultural, educational and social factors on the formation of the certain construction programs. The term ‘‘flows’’ are marked by different phenomena and doctrine within the corpus of the Serbian architecture from 1935 to 1941. As the ‘‘flow’’ referred to the ‘‘Serbian architecture’’, it is necessary to reflect on the meaning of this term in the context of research. Under Serbian architecture, the default is the architecture of the territory Banovina of the Kingdom of Yugoslavia, which are wholly or partly belonged to Serbia today, or parts of other states and territories predominantly populated by Serbs. In order to cross-section of Serbian architecture from 1935 to 1941. demonstrated more clearly in mind, we used the methodology of structures that included functional division based on tipological and chronological patterns. A wide range of topics and stratification of the study, they demanded that the methodology is tailored to the content of the work, sources used and the material. In order to enable the methodological consistency in the interpretation of various flows and phenomena in Serbian architecture of the late interwar era, we used archival, technical, fototetich, hemeroethic, historiographical and period and field studies. The methodological apparatus is based on several approaches, factual, which is based on the classification of sources and analytical which these sources are interpreted. An important parameter is selected by the contracting authority and the role of designers who were involved in the formation of capital construction works. The financial factor, certain ideas and cultural activities were dependent on the clients, while the role and importance of the architects watched the whole architectural creativity. On the contrary, without the architect it would not be possible to materialize the expectations of the customer. Accordingly, between 1935-1941... |
