| Popis: |
Кривично законодавство Србије прихвата комбиновани систем условне осуде, те поред њеног основног облика прописује могућност одређивања заштитног надзора. Предмет докторске дисертације је условна осуда са заштитним надзором у праву Србије. Ова санкција подразумева примену законом предвиђених мера заштитног надзора којима се осуђеном лицу пружају потребна помоћ и заштита и којима се врши надзор, а одређује је суд онда када се може очекивати да се њеном применом може потпуније остварити сврха условне осуде. Учиниоцу кривичног дела утврђује се казна и истовремено се одређује да се она неће извршити уколико осуђено лице за одређено време не учини ново дело, а учинилац се ставља под заштитни надзор за одређено време у току времена проверавања. Предност ове врсте санкције је у могућности њене индивидуализације, усмерена је на специјалну превенцију, а одређује се онда када се може очекивати да ће уз примену одређених мера према учиниоцу кривичног дела утицати на њега да не врши кривична дела у будућности. Ове мере имају циљ да пруже учиниоцу потребну помоћ и подршку, али се истовремено врши надзор над његовим понашањем ради вршења утицаја на њега и промену његовог понашања, како не би убудуће поново вршио кривична дела. Докторску дисертацију чине теоријски и истраживачки део који су подељени у неколико поглавља. Прво поглавље је посвећено кривичним санкцијама које наш важећи правни систем познаје, указивањем на њихов значај у остваривању заштитне функције кривичног права уз кратак приказ појма, карактеристика и врста кривичних санкција које наш законодавац прописује. Друго поглавље je посвећено тзв. кризи казне затвора (уз осврт на овај проблем када је реч о краткотрајној казни затвора) и алтернативним санкцијама, чије прописивање и примена се намећу као један од начина на који држава може да реагује на проблем сузбијања криминалитета. Како је условна осуда са заштитним надзором модалитет условне осуде, у трећем поглављу обрађени су појам класичне условне осуде, њен настанак и развој, основне карактеристике и сврха ове мере упозорења, услови и поступак њеног изрицања у позитивном законодавству, услови и поступак њеног опозивања и на крају њена примена. Тема четвртог поглавља је условна осуда са заштитним надзором – историјски развој и њено увођење у кривично законодавство у Србији, њена одређеност у позитивном законодавству, појам и сврха, садржина заштитног надзора и његово трајање, услови за изрицање условне осуде са заштитним надзором, њено извршење и опозивање, предности и недостаци примене ове санкције, а због значаја Повереничке службе у извршењу ове санкције, учињен је и посебан осврт на ову службу. Пето поглавље посвећено је нормативним решењима условне осуде са заштитним надзором у другим државама. Други део докторске дисертације је посвећен истраживању. У овом делу постављени су циљ истраживања и хипотеза и извршено је истраживање применом метода анализе садржаја доступне литературе, догматског и нормативног метода, историјског, компаративног, те статистичког метода, ради провере и потврде постављене хипотезе, дата је анализа добијених резултата, изведени су закључци и дати предлози и препоруке за успешнију примену ове санкције. Овај део дисертације обухвата анализу доступних статистичких података Републичког завода за статистику и података Управе за извршење кривичних санкција, анализу судских пресуда, анализу резултата спроведеног анкетног упитника намењеног судијама, тужиоцима и њиховим заменицима, адвокатима и правницима који имају радно искуство у кривичноправној материји. Krivično zakonodavstvo Srbije prihvata kombinovani sistem uslovne osude, te pored njenog osnovnog oblika propisuje mogućnost određivanja zaštitnog nadzora. Predmet doktorske disertacije je uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom u pravu Srbije. Ova sankcija podrazumeva primenu zakonom predviđenih mera zaštitnog nadzora kojima se osuđenom licu pružaju potrebna pomoć i zaštita i kojima se vrši nadzor, a određuje je sud onda kada se može očekivati da se njenom primenom može potpunije ostvariti svrha uslovne osude. Učiniocu krivičnog dela utvrđuje se kazna i istovremeno se određuje da se ona neće izvršiti ukoliko osuđeno lice za određeno vreme ne učini novo delo, a učinilac se stavlja pod zaštitni nadzor za određeno vreme u toku vremena proveravanja. Prednost ove vrste sankcije je u mogućnosti njene individualizacije, usmerena je na specijalnu prevenciju, a određuje se onda kada se može očekivati da će uz primenu određenih mera prema učiniocu krivičnog dela uticati na njega da ne vrši krivična dela u budućnosti. Ove mere imaju cilj da pruže učiniocu potrebnu pomoć i podršku, ali se istovremeno vrši nadzor nad njegovim ponašanjem radi vršenja uticaja na njega i promenu njegovog ponašanja, kako ne bi ubuduće ponovo vršio krivična dela. Doktorsku disertaciju čine teorijski i istraživački deo koji su podeljeni u nekoliko poglavlja. Prvo poglavlje je posvećeno krivičnim sankcijama koje naš važeći pravni sistem poznaje, ukazivanjem na njihov značaj u ostvarivanju zaštitne funkcije krivičnog prava uz kratak prikaz pojma, karakteristika i vrsta krivičnih sankcija koje naš zakonodavac propisuje. Drugo poglavlje je posvećeno tzv. krizi kazne zatvora (uz osvrt na ovaj problem kada je reč o kratkotrajnoj kazni zatvora) i alternativnim sankcijama, čije propisivanje i primena se nameću kao jedan od načina na koji država može da reaguje na problem suzbijanja kriminaliteta. Kako je uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom modalitet uslovne osude, u trećem poglavlju obrađeni su pojam klasične uslovne osude, njen nastanak i razvoj, osnovne karakteristike i svrha ove mere upozorenja, uslovi i postupak njenog izricanja u pozitivnom zakonodavstvu, uslovi i postupak njenog opozivanja i na kraju njena primena. Tema četvrtog poglavlja je uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom – istorijski razvoj i njeno uvođenje u krivično zakonodavstvo u Srbiji, njena određenost u pozitivnom zakonodavstvu, pojam i svrha, sadržina zaštitnog nadzora i njegovo trajanje, uslovi za izricanje uslovne osude sa zaštitnim nadzorom, njeno izvršenje i opozivanje, prednosti i nedostaci primene ove sankcije, a zbog značaja Povereničke službe u izvršenju ove sankcije, učinjen je i poseban osvrt na ovu službu. Peto poglavlje posvećeno je normativnim rešenjima uslovne osude sa zaštitnim nadzorom u drugim državama. Drugi deo doktorske disertacije je posvećen istraživanju. U ovom delu postavljeni su cilj istraživanja i hipoteza i izvršeno je istraživanje primenom metoda analize sadržaja dostupne literature, dogmatskog i normativnog metoda, istorijskog, komparativnog, te statističkog metoda, radi provere i potvrde postavljene hipoteze, data je analiza dobijenih rezultata, izvedeni su zaključci i dati predlozi i preporuke za uspešniju primenu ove sankcije. Ovaj deo disertacije obuhvata analizu dostupnih statističkih podataka Republičkog zavoda za statistiku i podataka Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, analizu sudskih presuda, analizu rezultata sprovedenog anketnog upitnika namenjenog sudijama, tužiocima i njihovim zamenicima, advokatima i pravnicima koji imaju radno iskustvo u krivičnopravnoj materiji. The criminal legislation of Serbia accepts the combined system of conditional sentence, and, in addition to its basic form, prescribes the possibility of determining protective supervision. The subject of the dissertation is conditional sentence with protective supervision in Serbian law. This sanction implies the application of measures of protective supervision provided by law, which provide the convicted person a supervision with the necessary assistance and protection, and it is determined by the court when it can be expected that the purpose of the conditional sentence can be more fully achieved through its application. The perpetrator of the criminal offense is sentenced and at the same time it is determined that it will not be carried out if the convicted person does not commit a new crime for a certain period of time, and the perpetrator is placed under protective supervision for a certain period of time during the probationary period. The advantage of this type of sanction is the possibility of its individualization, special prevention, and it is determined when it can be expected that the application of certain measures to the perpetrator of the criminal act will influence him not to commit criminal acts in the future. The aim of these measures is to provide the perpetrator with the necessary help and support, but at the same time, monitoring of his behavior is carried out in order to influence him and change his behavior, so that he does not commit criminal acts again in the future. The dissertation consists of a theoretical and research part and consists of several chapters. The first chapter is dedicated to the criminal sanctions that our current legal system recognizes, pointing out their importance in achieving the protective function of criminal law with a brief presentation of the concept, characteristics and types of criminal sanctions that our legislator prescribes. The second chapter is dedicated to the so-called the prison sentence crisis (with reference to this problem when it comes to short-term prison sentences) and alternative sanctions, the prescription and application of which are imposed as one of the ways in which the state can react to the problem of crime suppression. As a conditional sentence with protective supervision is a conditional sentence modality, the third chapter deals with the concept of a classic conditional sentence, its origin and development, the basic characteristics and purpose of this warning measure, the conditions and procedure for its imposition in positive legislation, the conditions and procedure for its revocation. The topic of the fourth chapter is conditional sentence with protective supervision – historical development and its introduction into the criminal legislation in Serbia, its determination in positive legislation, concept and purpose, content of protective supervision and its duration, conditions for imposing a conditional sentence with protective supervision, its execution and revocation, advantages and disadvantages of the application of this sanction, and due to the importance of the Probation Service in the execution of this sanction, a special review was made of this service. The fifth chapter is devoted to normative solutions of probation with protective supervision in other countries. The second part of the doctoral dissertation is devoted to research. In this part, the goal of the research, the hypothesis, and the research was carried out using the methods of content analysis of the available literature, dogmatic and normative methods, historical, comparative, and statistical methods, in order to check and confirm the hypothesis, the analysis of the obtained results was given, conclusions were drawn and give suggestions and recommendations for a more successful application of this sanction. This part of the dissertation includes research work – analysis of available statistical data from the Republic Institute of Statistics and data from the Administration for the Execution of Criminal Sanctions, analysis of court verdicts, analysis of the results of a questionnaire designed for judges, prosecutors and their deputies and lawyers who have work experience in criminal law matters . |
