| Popis: |
Proces globalizacije svetskog tržišta je doveo do stanja u kome su lokalni ekonomski subjekti izloženi konkurenciji od strane moćnih privrednih preduzeća iz celog sveta, a mnoge nacionalne ekonomije nisu dale adekvatan odgovor na kompleksne izazove koje sa sobom nosi proces globalizacije. Zato su stvoreni uslovi za zanačajniju ulogu regionalnih i lokalnih vlasti u pitanjima od značaja za strategiju ekonomskog razvoja na svom području. Srbija se početkom tranzicionog perioda našla u specifičnoj situaciji, jer je proces privatizacije mnoge lokalne zajednice ostavio bez svoje predtranzicione privrede, sa visokom stopom nezaposlenosti i niskim životnim standardom svog stanovništva. Tretiranje ekonomskog razvoja kao prioriteta za lokalne samouprave u razvijenim državama počinje krajem XX veka. Od tada su lokalne samouprave po pitanjima privrednog razvoja postale važan segment države, jer i građani od njih očekuju da sve svoje kapacitete usmere na zapošljavanje i povećanje životnog standarda stanovništva. Lokalne samouprave u Srbiji tek od 2006. godine dobijaju zakonske mogućnosti da postaju aktivan činilac u planiranju ekonomskog razvoja i unapređenja poslovnog okruženja na svom području. Do tada su pitanja razvoja i ekonomske politike u celini bila u nadležnosti centralnih organa vlasti. Predmet našeg istraživanja je mesto i uloga koju lokalna samouprava treba i može da ima u podsticanju lokalnog ekonomskog razvoja, kao i mere i instrumenti koji joj stoje na raspolaganju u ostvarenju tog procesa. Važna pitanja u istraživanju su posvećena razvijenosti infrastrukture na lokalnom nivou za bavljenje pitanjima ekonomskog razvoja, saradnji koju imaju lokalni organi vlasti sa centralnim organima, usaglašenosti lokalnih razvojnih projekata sa nacionalnim, iskorišćenosti prirodnih resursa i komparativnih prednosti lokalnih samouprava u cilju podizanja svoje konkurentnosti u odnosu na druge lokalne samouprave. Osnovna dilema je u kojoj meri se treba osloniti na tržište u stvaranju ambijenta za održiv privredni razvoj, a u kolikoj meri treba da se država i lokalna vlast uključuju u upravljanje razvojem. Posebno je uloga lokalne samouprave po pitanjima privrednog razvoja složena jer ona predstavlja poprište ukrštanja ekonomije i politike, javnog i privatnog, konkurencije i monopola. Zbog visoke stope nezaposlenosti i niskog životnog standarda građana ova pitanja su za Srbiju izuzetno važna jer od odgovora na njih zavisi kojom brzinom i u kom vremenskom roku se možemo približiti razvijenim državama. Empirijsko istraživanje u ovoj disertaciji je imalo za cilj da pruži realnu sliku mogućnosti i ograničenja koja lokalne samouprave imaju u bavljenju procesima lokalnog ekonomskog razvoja. Istraživanjem je obuhvaćeno 28 lokalnih samouprava koje pripadaju različitim regionima Srbije, imajući u vidu velike regionalne razlike u razvijenosti. Istraživački uzorak se sastojao od 140 ispitanika, od kojih je polovina zaposlena na poslovima lokalnog ekonomskog razvoja, a drugu polovinu su sačinjavali lokalni privrednici i zaposleni u naučno-obrazovnim institucijama. Istraživanje je sprovedeno u drugoj polovini 2017. i početkom 2018. godine. Cilj istraživanja je bio da ukaže na potrebu jačeg uključivanja lokalne samouprave u pitanja lokalnog ekonomskog razvoja, mogućnosti i elemente koji utiču na ovaj proces i podstiču ga, kao i prepreke koje stoje na putu uspešne primene ovog koncepta u privrednom ambijentu Srbije. Analiza prethodnih pitanja treba da posluži kao osnov za odgovor na pitanje koliki doprinos lokalne samouprave, baveći se lokalnim ekonomskim razvojem, mogu da daju ukupnom razvoju na nacionalnom nivou, odnosno, da li veće učešće lokalne samouprave u sprovođenju ekonomske politike na opštinskom i regionalnom nivou dovodi do efikasnijeg ekonomskog razvoja zemlje. Kroz istraživanje su dati odgovori na važna pitanja iz istraživačkog upitnika: da li su lokalne vlasti dovoljno sposobne da na najbolji način iskoriste resurse kojima raspolažu na svom području i stave ih u funkciju privrednog razvoja, smanjenja nezaposlenosti i povećanja životnog standarda svih građana; u kojoj meri se lokalne samouprave mogu da uključe u savremena privredna kreatanja i dinamične promene okruženja; da li se razvija međuopštinska saradnja ili se konkurentska pozicija gradi samo na što većem davanju povlastica investitorima, posebno stranim; koliko su lokalne vlasti preduzetnički orijentisane i sposobne, da zajedno sa privatnim sektorom iskoriste komparativne prednosti koje njihova lokalna zajednica ima? |
