Знање, ставови и понашање здравствених радника у односу на вакцинацију против сезонског грипа у Јужнобачком округу

Přispěvatelé: Petrović, Vladimir, Dragovac, Gorana, Dugandžija, Tihomir, Ristić, Mioljub, Kisić-Tepavčević, Darija, Ač-Nikolić, Eržebet
Rok vydání: 2020
Předmět:
Zdroj: Универзитет у Новом Саду
Popis: Међу свим мерама превенције заразних болести, имунизација представља најбржу, најделотворнију и економски најоправданију меру. Инфлуенца (грип) је акутно заразно обољење респираторног система које изазива вирус грипа. Јавља се спорадично, епидемијски и пандемијски. Инфлуенцу изазива један од три типа вируса сврстаних у породицу Orthomyxoviridae, род Influenzavirus (тип А и тип Б) и неименован род (тип Ц). Главна карактеристика вируса грипа је велика способност мутације које доводе до повећане варијабилности сојева вируса, односно до појаве нове варијанте у оквиру истог подтипа вируса, као и до развоја новог подтипа вируса и последичне пандемије (општа осетљивост популације према мутираном вирусу). Пандемије које су се јавиле у XX и XXI веку су: „Шпанска грозница― 1918. године, која је била најсмртоноснија и однела 50-100 милиона живота, „Азијски грип― А (Х2Н2) 1957/58, „Хонг Конг грип― А (Х3Н2) 1968/69, и „Свињски грип― А (Х1Н1) 2009/2010. И други подтипови вируса грипа могу довести до оболевања људи. Вирус птичијег грипа А (Х5Н1) је потврђен у хуманој популацији 1997. године. У Кини се у 2013. години појавио нови вирус А (Х7Н9) који је прешао са живине на хуману популацију и до сада је забележено 5 таласа епидемије (2017. године је било 1.344 забележена случаја са 511 умрлих од овог вируса). Крајем 2013. године, нови рекомбиновани вирус А (Х10Н8) је био узрок једног смртног случаја у Кини, а исте године је на Тајвану забележена прва инфекција вирусом А (Х6Н1) код људи. У Сједињеним Америчким Државама се сваке године 5-20% популације зарази вирусом сезонског грипа, са више од 200.000 оболелих који захтевају болничко лечење и уз око 49.000 смртних исхода услед компликација. Имунизација против сезонског грипа је најучинковитија мера за превенцију и контролу инфекције. Подаци америчког Центра за контролу и превенцију болести (CDC) за период од 2004 до 2018. године показују да је ефективност вакцинације против сезонског грипа износила од 10% до 60%. Светска здравствена организација препоручује вакцинацију против сезонског грипа трудницама, деци од 6 до 59 месеци, старијима, особама са хроничним обољењима и здравственим радницима Многа истраживања су утврдила да је учесталост прихватања и примене неке мере виша уколико је виша информисаност и знање у вези са облашћу на коју се односи та мера. Утврђено је да је настојање здравственог радника да мотивише пацијента да прихвати вакцинацију као меру превенције болести управо сразмерно нивоу знања здравственог радника о вакцинацији. У нашој средини до сада ниво знања здравствених радника као доказане претпоставке квалитетног спровођења вакцинације у популацији није установљен. ЦИЉЕВИ ИСТРАЖИВАЊА: Да се утврди ниво знања о вакцинацији против сезонског грипа код здравствених радника свих профила и на свим нивоима здравствене заштите, да се утврде ставови о вакцинацији против сезонског грипа код здравствених радника свих профила и на свим нивоима здравствене заштите и да се утврди понашање према вакцинацији против сезонског грипа код здравствених радника свих профила и на свим нивоима здравствене заштите. МЕТОДОЛОГИЈА: Истраживање по типу студије пресека је спроведено у Институту за јавно здравље Војводине у сарадњи са 12 установа примарне здравствене заштите, једнoм установом секундарне здравствене заштите и пет установа терцијарне здравствене заштите којима је оснивач држава, на територији Јужнобачког округа АП Војводине, у периоду од 2017. до 2018. године. Истраживање је спроведено путем посебно креираног упитника. За одређивање довољне величине узорка коришћена је Кохранова формула (Cochran). Уз упитник сваки учесник у истраживању је попунио и информисану сагласност. Пилот истраживањем на 50 испитаника је утврђена валидност и поузданост упитника. Питања домена знање су рекодирана тако да је сваки тачан одговор вреднован са 1, а нетачан и одговор „не знам― са 0 чиме је добијена скала са скором од 0 до 42. У домену ставови је коришћена Ликертова скала од 1 до 5 (од 1 – уопште се не слажем до 5 – у потпуности се слажем). Вредности обе скале су трансформисане у скалу са вредностима од 0 до 100. Након што је утврђено да нема потребе за ревизијом инструмента, приступило се главном истраживању. Учешће у истраживању је било добровољно и анонимно. Упитник је био понуђен свим здравственим радницима запосленим у установама укљученим у истраживање. За статистичку обраду података коришћен је статистички пакет MASS направљен за R окружење, као и статистички пакет SPSS 21.0. Нумеричка обележја су приказана путем средњих вредности и мера варијабилитета, а атрибутивна обележја коришћењем фреквенција и процената. Компарација вредности нумеричких обележја између две групе вршена је применом Студентовог t-теста, а за поређење вредности између три или више група података је примењена једносмерна анализа варијансе (ANOVA). Тестирање разлике фреквенција атрибутивних обележја вршено је применом χ2 теста. Испитивање повезаности два обележја вршено је применом Пирсоновог (Pearson) коефицијента корелације. У циљу испитивања повезаности два или више обележја, односно генерисања адекватних статистичких модела, коришћена је униваријантна и мултиваријантна регресиона анализа. Статистички значајним су сматране вредности нивоа значајности p
Databáze: OpenAIRE
Externí odkaz: