| Popis: |
У раду је анализирана поетика маскерата, које су извођене у Дубровнику током XVI века. Истраживање маскерата подразумевало је методолошки плуралитет и широке перспективе које обухватају области књижевне и културне историје и књижевне теорије. У раду је комбинован спољашњи приступ, који подразумева консултовање литературе везане за социолошке аспекте карневала, као и увид у историјске прилике Дубровника, и унутрашњи приступ, иманентно повезан са пажљивим читањем и истраживањем самих текстова. У случају маскерата, ова два приступа су у сагласју, с обзиром на то да је улога маскерата у животу Дубровника утицала, свакако, на специфичности поетике жанра. Указано је на особености овог синкретичног жанра који је пуноћу значења добијао за време празничних, карневалских дана, где су га уз плес, песму и глуму изводиле маскиране групе или појединци. Направљен је књижевноисторијски преглед писаца маскерата (Мавро Ветрановић, Никола Наљешковић, Андрија Чубрановић, Антун Сасин, Сабо Бобаљевић, Хорације Мажибрадић) и анализиране су специфичности њихових корпуса покладне поезије. Истражен је утицај италијанские покладне поезије и дубровачке књижевне традиције (петраркистичке поезије, народне књижевности и др.). Осим компаративних анализа, откривана су и аутохтона обележија дубровачких маскерата. Анализиране су и анонимне маскерате и изнете су претпоставке зашто су имена аутора ових дела остала несачувана. У организацији рада руководили смо се, пре свега, хронолошким начелом. У случајевима када је било важно истаћи сродност маскерата различитих аутора, хронолошки принцип комбинован је са типолошком организацијом (поглавља Дубровачке робиње, Дубровачке Јеђупке). Изнете су претпоставке зашто је жанр изгубио на популарности у XVII веку. Интерпретиран је и књижевни корпус, настао по узору на дубровачке маскерате (песме Игњата Ђурђевића, Марка Бруеровића, Антуна Казначића). У закључним разматрањима изнета су становишта о уметничким дометима дубровачких маскерата и њиховом значају у историји дубровачке књижевности. The dissertation analyzes the poetics of masquerade songs, which were cultivated in Dubrovnik during the 16th century. Researching the masquerade songs entailed a methodological plurality and wide perspectives comprising the fields of literary and cultural history and literary theory. In the dissertation, the external approach, which implies consulting the reference works related to the sociological aspects of carnival, as well as a survey of the historical circumstances in Dubrovnik, is combined with the internal approach, inherently connected to the close reading and examination of the texts. In the case of the masquerade songs, these two approaches are in agreement, considering that the role of these songs in the life of Dubrovnik certainly influenced the characteristics of the genre poetics. The dissertation points to the distinctive features of this syncretic genre, which gained its full significance during the festive, carnival days, when it was performed by masked groups or individuals, who were dancing, singing and acting. We present a literary-historical survey of the masquerade-song writers (Mavro Vetranović, Nikola Nalješković, Andrija Čubranović, Antun Sasin, Sabo Bobaljević, Horacije Mažibradić) and examine the specific features of their corpora of Carnival poetry. Furthermore, the dissertation explores the influence of the Italian carnival poetry and the Dubrovnik literary tradition (Petrarchan poetry, folk literature, etc.). Aside from the comparative analyses, we have unveiled the indigenous characteristics of the Dubrovnik masquerade songs, as well. Also included are the analyses of the masquerade songs by anonymous authors, along with the assumptions about why the names of these authors have remained unknown. In organizing the dissertation chapters we follow, primarily, the chronological principle. In cases when it is important to emphasize the relation of masquerades by different authors, the chronological principle is combined with the typological organization (the chapters Dubrovnik Slave-Women, Dubrovnik Jedjupkas). We introduce some assumptions about why this genre lost its popularity in the 17th century. In addition to this, we examine the corpus of literary works written in the pattern of the Dubrovnik masquerade songs (poems of Ignjat Djurdjević, Marko Bruerović, Antun Kazančić). In our concluding remarks, we offer our views on the artistic reach of the Dubrovnik masquerade songs and their significance in the history of the Dubrovnik literature. |
