| Popis: |
Докторска дисертација „Југославија и Бугарска 1941‒1945: између сукоба и савеза“ заснована је на необјављеној архивској грађи похрањеној у Архиву Југославије, Војном архиву у Београду, Дипломатском архиву Министарства спољних послова Републике Србије, Државном архиву Србије, Историјском архиву Београда, Државном архиву Републике Северне Македоније, Централном државном архиву у Софији, Државном војноисторијском архиву у Великом Трнову, као и у бројним регионалним архивима у Бугарској. Поред необјављене архивске грађе, рад је заснован на објављеним документима, дневничкој и мемоарској литератури, штампи и периодици и релевантној домаћој и страној литератури. Основни циљ дисертације је да се у целини сагледају односи између Југославије и Бугарске током Другог светског рата. Писан на тематско-хронолошком принципу, рад обухвата период од отпочињања преговора за приступање Југославије и Бугарске силама Осовине и почетка немачке агресије на Балкану 1940/1941 до доласка на власт нових политичких чинилаца у Југославији и Бугарској и завршетка Другог светског рата 1944/1945. Сложен и компликован ток догађаја који је доносио Други светски рат наметнуо је, поред основног, још различитих циљева истраживања. Посебно је обрађено питање бугарске окупације делова Југославије у периоду 1941‒1944. године. Њен карактер и интензитет појављивао се у разним деструктивним облицима од бугаризације која је спровођена путем разних пропагандних и просветних установа до злочина масовног убијања цивила. Бугарска окупација била је специфична због двојаке улоге коју је имала на простору Југославије, па је том питању, као и разним другим сличним питањима која су била везана за војску, економију и привреду, културу и друштво дата нарочита пажња. Однос између две земље, односно бугарску окупацију делова Југославије немогуће је сагледати без увида у деловање великих сила. Тако је ангажовање САД, Велике Британије, Совјетског Савеза, Немачке и Италије по овом питању представљало још један циљ истраживања. Утицај великих сила посебно се одражавао на делатност равногорског и народноослободилачког покрета и Југословенске владе у избеглиштву. Анализа деловања ових чинилаца у контексту односа Југославије и Бугарске такође представља један од циљева истраживања. Завршна фаза Другог светског рата донела је промену односа снага у војном и политичком смислу, а тако и нове циљеве истраживања. Доласком на власт просовјетски оријентисаних влада у Југославији и Бугарској у завршним месецима рата стекли су се услови да две суседне земље поново крену путем зближавања. У том смислу, посебна пажња посвећена је анализи заједничког деловања две земље на војном, културном, привредним и дипломатском пољу. Doctoral dissertation "Yugoslavia and Bulgaria 1941‒1945: Between conflict and alliance" is based on unpublished archival materials stored in the Archives of Yugoslavia, the Military Archives in Belgrade, the Diplomatic Archives of the Ministry of Foreign Affairs of the Republic of Serbia, the State Archives of Serbia, the Historical Archives of Belgrade, the State Archives of the Republic of North Macedonia, the Central State Archives in Sofia, the State Military Historical Archives in Veliki Trnovo, as well as in numerous regional archives in Bulgaria. In addition to unpublished archival materials, the work is based on published documents, diaries and memoir literature, press and periodicals, and relevant domestic and foreign literature. The main goal of the dissertation is a comprehensive overview of the relations between Yugoslavia and Bulgaria during the Second World War. Written on a thematic-chronological basis, the work covers the period from the beginning of the negotiations for the accession of Yugoslavia and Bulgaria to the Axis Powers and the beginning of the German aggression in the Balkans in 1940/1941 until the coming to power of new political actors in Yugoslavia and Bulgaria and the end of the Second World War in 1944/1945. The complex and complicated course of events in the Second World War imposed, in addition to the basic one, other different research objectives. The issue of the Bulgarian occupation of parts of Yugoslavia in the period 1941‒1944 was analyzed in particular. Its character and intensity appeared in various destructive forms, from Bulgarianization carried out through various propaganda and educational institutions to the war crimes against humanity. The Bulgarian occupation was specific because of the dual role it had on the territory of Yugoslavia, so special attention was paid to that issue, as well as to various other similar issues related to the army, economy, culture and society. The relations between the two countries, as well as the Bulgarian occupation of parts of Yugoslavia, is impossible to see without an insight into the actions of the great powers. Thus, the involvement of the USA, Great Britain, the Soviet Union, Germany and Italy in this matter represented another goal of the research. The influence of the great powers was particularly reflected in the activities of the Royalist and National Liberation movement and the Yugoslav government-in-exile. The analysis of the action of these factors in the context of the relations between Yugoslavia and Bulgaria is also one of the objectives of the research. The final phase of the Second World War brought a change in the balance of power in the military and political sense, as well as new research goals. With the coming to power of the pro-Soviet-oriented governments in Yugoslavia and Bulgaria in the final months of the war, the conditions were created for the two neighboring countries to start again on the path of rapprochement. In this sense, special attention was given to the analysis of the joint action of the two countries in the military, cultural, economic and diplomatic fields. |
