| Přispěvatelé: |
Sljukic, Marica, Lazar, Žolt, Petrović, Jasmina, Miladinovic, Slobodan, Stojsin, Snezana |
| Popis: |
Истраживање се бави предузетништвом српских имиграната у Бечу, главном граду Републике Аустрије и највећем центру српске дијаспоре у Европи. У социолошкој теорији, под имигрантским предузетништвом се подразумевају процеси покретања, управљања и развоја имигрантских предузећа, утемељени на употреби групних (етничких и породичних) ресурса и обликовани карактеристикама друштвено-економског контекста релевантних држава (порекла, дестинације или других). Почев од југословенских радних миграција у другој половини 20. века, у аустријској престоници настала је знатна српска дијаспора, која је, с обзиром на своју величину и степен друштвене и културне организације, временом постала и једна од најсложенијих и најзначајнијих заједница ове врсте. Досадашња научна истраживања су се бавила различитим аспектима ове заједнице, али се ниједно није посебно односило на привредне и предузетничке активности њених припадника. На потребу за таквим научним увидима указују подаци из званичне статистике аустријских институција који бележе пораст предузећа у власништву српских имиграната у последњих неколико година. У складу са тим, циљеви овог истраживања тичу се управо испитивања друштвених, културних и економских карактеристика српског имигрантског предузетништва у Бечу. Посебни циљеви истраживања односе се на: (1) утврђивање организационих карактеристика предузећа српских имиграната; (2) идентификовање њихових предузетничких стратегија у покретању, управљању и развоју предузећа; и (3) разумевање специфичности српске етничке економије и положаја њених чланова у оквиру испитиваног друштва. Истраживање се ослања на теорије имигрантског предузетништва и етничке економије настале у оквиру економске социологије, попут интерактивног модела, модела комбиноване укорењености и мултифокалног приступа. Методолошки приступ у истраживању је комбинован, односно, примењен је комбиновани метод случаја конвергентног типа. Примарни подаци су прикупљани током теренског истраживања у Бечу посредством метода дубинског интервјуа, посматрања и анализе садржаја. Уз примарне, у истраживању су коришћени и секундарни подаци аустријских и српских институција, али и различитих међународних организација. Закључци истраживања указују на то да је српско имигрантско предузетништво у Бечу у значајној мери обликовано социјалним капиталом и етничким и породичним мрежама. Уз то, показано је и да су стратегије предузетника под утицајем институционалних оквира како државе Аустрије, тако и домовине предузетника, али и других релевантних држава. На крају, утврђено је и да предузетништво српских имиграната у Бечу није хомогена појава и да оно има обрисе других сродних типова предузетништва, као што су предузетништво дијаспоре, транснационално и експатријатско предузетништво. Istraživanje se bavi preduzetništvom srpskih imigranata u Beču, glavnom gradu Republike Austrije i najvećem centru srpske dijaspore u Evropi. U sociološkoj teoriji, pod imigrantskim preduzetništvom se podrazumevaju procesi pokretanja, upravljanja i razvoja imigrantskih preduzeća, utemeljeni na upotrebi grupnih (etničkih i porodičnih) resursa i oblikovani karakteristikama društveno-ekonomskog konteksta relevantnih država (porekla, destinacije ili drugih). Počev od jugoslovenskih radnih migracija u drugoj polovini 20. veka, u austrijskoj prestonici nastala je znatna srpska dijaspora, koja je, s obzirom na svoju veličinu i stepen društvene i kulturne organizacije, vremenom postala i jedna od najsloženijih i najznačajnijih zajednica ove vrste. Dosadašnja naučna istraživanja su se bavila različitim aspektima ove zajednice, ali se nijedno nije posebno odnosilo na privredne i preduzetničke aktivnosti njenih pripadnika. Na potrebu za takvim naučnim uvidima ukazuju podaci iz zvanične statistike austrijskih institucija koji beleže porast preduzeća u vlasništvu srpskih imigranata u poslednjih nekoliko godina. U skladu sa tim, ciljevi ovog istraživanja tiču se upravo ispitivanja društvenih, kulturnih i ekonomskih karakteristika srpskog imigrantskog preduzetništva u Beču. Posebni ciljevi istraživanja odnose se na: (1) utvrđivanje organizacionih karakteristika preduzeća srpskih imigranata; (2) identifikovanje njihovih preduzetničkih strategija u pokretanju, upravljanju i razvoju preduzeća; i (3) razumevanje specifičnosti srpske etničke ekonomije i položaja njenih članova u okviru ispitivanog društva. Istraživanje se oslanja na teorije imigrantskog preduzetništva i etničke ekonomije nastale u okviru ekonomske sociologije, poput interaktivnog modela, modela kombinovane ukorenjenosti i multifokalnog pristupa. Metodološki pristup u istraživanju je kombinovan, odnosno, primenjen je kombinovani metod slučaja konvergentnog tipa. Primarni podaci su prikupljani tokom terenskog istraživanja u Beču posredstvom metoda dubinskog intervjua, posmatranja i analize sadržaja. Uz primarne, u istraživanju su korišćeni i sekundarni podaci austrijskih i srpskih institucija, ali i različitih međunarodnih organizacija. Zaključci istraživanja ukazuju na to da je srpsko imigrantsko preduzetništvo u Beču u značajnoj meri oblikovano socijalnim kapitalom i etničkim i porodičnim mrežama. Uz to, pokazano je i da su strategije preduzetnika pod uticajem institucionalnih okvira kako države Austrije, tako i domovine preduzetnika, ali i drugih relevantnih država. Na kraju, utvrđeno je i da preduzetništvo srpskih imigranata u Beču nije homogena pojava i da ono ima obrise drugih srodnih tipova preduzetništva, kao što su preduzetništvo dijaspore, transnacionalno i ekspatrijatsko preduzetništvo. |
