Организација наставе солфеђа у Србији од друге половине XIX века до данас ‒ достигнућа и тековине
| Autor: | Kristina Parezanovic |
|---|---|
| Přispěvatelé: | Јовановић, Јелена, Медић, Ивана |
| Rok vydání: | 2016 |
| Předmět: | |
| Zdroj: | Muzikologija, Vol 2016, Iss 21, Pp 27-50 (2016) Музикологија / Musicology |
| ISSN: | 2406-0976 1450-9814 |
| DOI: | 10.2298/muz1621027p |
| Popis: | У овом истраживању смо се бавили развојем уметничке музике, музичке педагогије и наставе солфеђа у Србији у периоду од друге половине XIX века до данас. У раду је представљена хронологија институционализације музичког образовања у Србији, затим почеци утицаја западноевропске уметничко-педагошке праксе на домаћу педагошку праксу, и то кроз сведочења С. Христића, Б. Хартмана, М. Милојевића, С. Винавера, М. Грола и других, до паралелног представљања најзначајнијих српских музичких педагога и њихових достигнућа у периоду до Другог светског рата (С. С. Мокрањац, И. Бајић, М. Милојевић, М. Васиљевић) у односу на достигнућа и праксу западноевропских музичких педагога и педагогије уопште. Српске педагошке приступе у области музике желели смо да посматрамо у односу на питање колико је било реалних, а колико хипотетичких могућности да се у српској музичкој педагогији употребе образовни принципи који су крајем XIX и почетком XX века у Европи били у експанзији. Анализирајући наставу солфеђа после Другог светског рата до данас, долазимо до закључка да Србија има свој педагошки стил (иако је базиран на комплементарности неколико домаћих и иностраних методских решења), изграђен и утемељен на искуству и знању како домаћих тако и страних педагошких тековина. This research focuses on the development of art music, music pedagogy and teaching solfège in Serbia in the long period stretching from the second half of the 19th century until the present day. In this article I present a chronology of the institutionalisation of the music education system in Serbia; then, I discuss the origins of the influence of Western European artistic-pedagogical practices on Serbian teaching, through the testimonies by Stevan Hristić, Berthold Hartmann, Miloje Milojević, Stanislav Vinaver, Milan Grol and others. I finish with the presentation of the most important Serbian music pedagogues and their achievements in the period before World War II (Stevan Stojanović Mokranjac, Isidor Bajić, Miloje Milojević, Miodrag Vasiljević) in parallel with the results and practices of the Western European and global music pedagogy. My goal is to observe Serbian approaches to music pedagogy in relation to the question of the possibilities, realistic or hypothetical, to use the educational principles which were in expansion in Europe at the end of the 19 th and beginning of the 20th centuries in Serbian music pedagogy. After examining the methods of teaching solfège in the period from the end of World War II until today, I conclude that Serbia has developed its own pedagogic style (even though it is based on the complementarity of several autochthonous and foreign methodical solutions), built upon and supperted by the experience and knowledge of Serbian and foreign attainments in music pedagogy. |
| Databáze: | OpenAIRE |
| Externí odkaz: |
|