包括的な文献学としてのとその21世紀の行先：機能構造主義による日本語の把握の再評価
| Autor: | Jiří Matela |
|---|---|
| Rok vydání: | 2021 |
| Předmět: | |
| Zdroj: | Tabula : časopis Filozofskog fakulteta, Sveučilište Jurja Dobrile u Puli Issue 18 |
| ISSN: | 1849-1685 1331-7830 |
| DOI: | 10.32728/tab.18.2021.7 |
| Popis: | The recent development of the academic field of Japanese studies towards interdisciplinary cultural studies paradigm has been causing certain downfalls of traditional philological orientations within this area of scholarship. The aim of the present paper is to reflect on the tradition of Prague school’s functional-structuralist approach to language and text and present its application on contemporary Japanese studies programs. The functional-structuralist approach presented in the paper is based on the unified dichotomy of system (of signs) and texts (as sign formations), the latter being defined by the features of genre classification, situational binding and discourse tradition. The framework of ‘Encompassing philology’ applied to the field of Japanese studies aspires to fulfill the basic needs of a modern interdisciplinary orientation and at the same time strengthen the role of the Japanese language beyond the “tool for communication”. Ovaj rad uvodi intelektualni program tzv. „obuhvatne filologije“ u kontekst japanologije i japanskih studija kao znanstvenih disciplina. Prvo se analizira razvoj proučavanja japanskih stvari, ukazujući na specifičnost filološki orijentirane japanologije i modernih japanskih studija, posebno iz pozicije nastave japanskoga jezika. Zatim se predlaže objedinjavajući i 'obuhvatni' program funkcionalne lingvistike koji će se primijeniti na japanske studije kako bi se očuvale prednosti tradicionalnoga filološkog pristupa i suvremene interdisciplinarne metodologije. Obuhvatna filologija ima snažno semiološki pristup tekstu, gradeći apstraktni jezični sustav odozdo prema gore, ujedno uzimajući u obzir tri dimenzije konkretnosti teksta: situacijsko vezivanje, žanrovsku klasifikaciju i diskurzivnu tradiciju. TEKST, pisani i govoreni, smatra se formacijom jezičnoga znaka koji bi se trebao apstrahirati u deskriptivni jezični SUSTAV. Rad predstavlja i primjenu teorije o japanskome jeziku i sugerira da je japanologija kao primjer obuhvatne filologije održiv put za japanske studije u 21. stoljeću. 本稿は日本文化・社会を研究対象とする日本学・日本研究における日本語と日本語教育を再評価することを目的とする。プラーグ学派において盛んになった「包括的な文献学」という考え方を出発点にし，日本研究における日本語教育の重要性を指摘しつつ教育のための日本語の文法／構造の組み立て方の原理をテクストの観点から紹介する。その原理は，機能構造主義言語学の言語記号の把握を示唆に，言語構造を「場面との密着」「ジャンルの属性」「ディスコースの伝統」の三つの具体性に基づいたテクストか ら抽象化することと考えられる。本稿では，以上の理論を日本語に適用した 例を紹介し，21世紀においても包括的な文献学に基づいた日本学・日本研究が実行可能な研究分野になれると唱える。 |
| Databáze: | OpenAIRE |
| Externí odkaz: |
|