| Popis: |
Предмет тумачења у овом раду јесте интелектуална димензија личности Хасана ибн Сабаха у роману Аламут (1938), словеначког писца Владимира Бартола (1903–1967). Обратићемо пажњу на трансдисциплинарност и енциклопедичност његовог знања, као и његов однос према разуму и истини. Такође ћемо истаћи креативне и манипулативне аспекте практичне примјене тог знања, нарочито имајући у виду специфичан едукативни систем који је Ибн Сабах осмислио и којим је руководио. Полазимо од чињенице да је мотиву образовања (и његовим исходима) у досадашњој рецепцији овог романа посвећивано мање пажње. Показаћемо да је Аламут у поджанровском смислу једним својим великим дијелом и роман о образовању, који шаље снажну поруку о потреби стицања и ширења знања, о интелектуалној жеђи и рађању интелектуалца из духа спознаје. Поред тога, у раду тумачимо и однос Хасана ибн Сабаха према религији, а нарочито према исмаилизму у оквиру којег је стекао најважније духовне спознаје, саградио свој најзначајнији пројекат и стекао репутацију „страшног сањара из пакла”. |
