GLOBALIZACIJA Savremeni aspekti ekonomije, trgovine i zdravstva/ Globalisation: Contemporary Aspects of Economics, Trade and Healthcare

Autor: Cuzovic Sreten, Cuzovic Djordje, Stamenovic Milorad
Jazyk: srbština
Rok vydání: 2019
Předmět:
ISSN: 1582-2214
DOI: 10.5281/zenodo.3595917
Popis: Ako danas, s aspekta vremenske distance, posmatramo „ovo zadivljujuće i zastrašujuće vreme“, o kojem su pre petnaestak godina govorili E. Gidens i V. Haton, prepoznajući ga kao globalizaciju, s namerom da projektujemo njene buduće pravce razvoja, ne može se izbeći utisak da njen dosadašnji razvoj nije bio ni ravnomeran ni bezbolan. On to, verovatno, neće biti ni u budućnosti, jer svaka etapa privrednog i društvenog razvoja ima svoje prioritete. Neizvesnost je još veća ako se podsetimo Gidensovog prepoznavanja globalizacije „kao sveta posle 1989“, o kojem se u akademskim krugovima intezivno piše od poslednje decenije 20. veka. S druge strane, iako u naučno-stručnoj literaturi postoji obilje radova na ovu temu, proces globalizacije različito se shvata. O globalizaciji se piše kao o „novoj svetskoj paradigmi“, paradigmi neoliberalnog tipa, izjednačavaju je sa „vesternizacijom- amerikanizacijom — kapitalizmom bez duše“. Zagovornici globalizacije smatraju da je reč o širenju, produbljivanju i umrežavanju svetske međuzavisnosti u svim aspektima društveno-ekonomskog života, od trgovine robom i uslugama i kapitalom, s jedne, do sociokulturološke, zdravstvene i institucionalne međuzavisnosti, s druge strane. Te različitosti — višedimenzionalnosti — procesa globalizacije ne smeju da nas zbunjuju, već naprotiv, trebalo bi da nas ohrabre da i dalje tragamo, otkrivajući i savlađujući tajne ovog „zadivljujućeg i zastrašujućeg vremena“. Pred istraživačima se otvara pitanje odakle krenuti u istraživanje ovog „fenomena“ 21. veka. Sve zavisi iz kog ugla se, dakle, proces globalizacije posmatra i šta prepoznajemo kao nedovoljno istražen teorijsko-empirijski segment. Izbor između različitih pristupa istraživanju globalizacije, u ovoj knjizi omeđen je naučno-istraživačkom prepoznatljivošću i profesionalnom orijentacijom autora, s jedne, i prepoznavanjem nedovoljno istraženih ekonomskih aspekata procesa globalizacije, s druge strane. Sa takvom orijentacijom, prepoznali smo da je u naučno-stručnoj literaturi dovoljno pažnje posvećeno makroekonomskim trendovima globalizacije i njihovim protivurečnostima, dok su mikroekonomski aspekti bili u senci ovih istraživanja. Neosporno je da s padom Berlinskog zida (1989) dolazi do preraspodele moći na globalnom tržištu i internacionalizacije trgovinskih tokova, gde nacionalne privrede postaju „filijale“ multinacionalnih kompanija (MNK). Internacionalizuju se tokovi robe, usluga, kapitala i informacija, u trgovini koja postaje vezivna nit globalnog — internacionalnog tržišta. Ovim se ne iscrpljuje lista noviteta u ekonomiji i trgovini koju najnoviji talas globalizacije donosi. Tokovi na međunarodnom tržištu početkom 21. veka pokazuju da multinacionalne kompanije postaju „arhitekte“ globalne mape sveta, izgrađujući svoju konkurentsku prepoznatljivost i poslovne performanse na platformi savremene informatike i elektronike. Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) postaju alat u rukama globalno orijentisanog menadžmenta. Sa pojavom i razvojem interneta, afirmiše se novi model ekonomije-trgovine, poznatiji u literaturi kao „digitalna-web-internet ekonomija“. Trguje se, a da se poslovni partneri i ne vide. Umesto vođenja poslovnih razgovora u prostoriji za „okruglim stolom“, pregovara se i trguje u virtuelnom okruženju, s pozivom na standarde kvaliteta ISO 9000, ISO 14000, HACCP itd. Razvija se model mrežnog preduzeća i virtuelnih lanaca snabdevanja. Elektronska trgovina premošćuje i najveću geografsku udaljenost između poslovnih partnera. S obzirom na ograničenost prostora za raspravu o višedimenzionalnosti procesa globalizacije, u ovom pristupnom tekstu zaključićemo da je reč o društveno- ekonomskom procesu koji ima svoju prošlost, sadašnjost i budućnost. Pri tome, treba imati u vidu da se proces globalizacije ne odvija van vremena i prostora, niti pak van domašaja čoveka kao društveno-ekonomskog bića. Čovek, kao društveno-ekonomski „entitet“, kvalitativni je i kvantitativni „arhitekta“, izumitelj i pokretač svih promena, bilo da one imaju lik „humanog“ ili „divljeg“ kapitalizma. S druge strane, ako je pretpostavka da se društvo zasniva na određenim principima makar približno tačna, otvara se pitanje toga kakav je odnos društva prema čoveku u „ovom zadivljujućem i zastrašujućem vremenu“. Osim čisto filozofskih pogleda na čoveka, važno je sagledati i one na kojima se zasniva zdravstvo, poput Hipokratove zakletve, Nirnbernškog koda, Helsinške deklaracije, različitih standarda poput Dobre kliničke prakse i odnosa savremenih ideologija prema razumevanju i primeni ovih zdravstvenih standarda. S tim u vezi, nezaobilazno je sagledati i kako vladajuća neoliberalna paradigma utiče i menja svest o zdravstvenim standardima i potrebama čoveka odnosno pacijenta. Sve su ovo validne hipoteze koje doprinose razumevanju toka globalizacije i uticaja na ekonomiju, trgovinu i zdravstvo. Stoga, istraživanje aktuelnih tokova globalizacije u ozračju ekonomije, trgovine, ma koliko ono bilo strategijski osmišljeno, ne bi moglo poneti epitet „poznato-priznato“, ukoliko bi segment zdravstva izostao. Posebno se pošlo od teze da su problemi zdravstva ujedno i problemi globalizacije i internacionalizacije u celini. Pored ostalog, model globalizacije zdravstva obuhvata institucionalne, ekonomske, sociokulturalne i ekološke faktore. Akcenat je stavljen na razvoj globalnih upravljačkih struktura, kada se radi na formulisanju politika zdravstvene zaštite. Pri tome, „markirali“ smo Svetsku zdravstvenu organizaciju i Svetsku banku kao institucionalne nosioce globalizacije u oblasti zdravstvene zaštite. Svetska zdravstvena organizacija ima značajnu ulogu u pravnom regulisanju zdravstva, globalno posmatrano, a definisano kroz Milenijumske ciljeve razvoja. Svetska banka takođe ima značajnu ulogu u ekonomskom dizajniranju Globalnog zdravstvenog fonda, s posebnim naglaskom na programe finansiranja prioritetnih zdravstvenih projekata od strane MMF-a. Jedan od najznačajnijih uticaja na zdravstvo u procesu globalizacije jeste činjenica da postepeno, u sve većoj meri, nestaju razlike između nacionalnih i internacionalnih tržišta zdravlja kao javnog dobra — kao što nestaju i nacionalne granice u prometu roba, usluga i kapitala. U istraživanju — definisanju optimalnog modela zdravstva u uslovima globalizacije — imali smo u vidu i stalno povećanje broja stanovnika planete, koje utiče na upotrebu, raubovanje i devastiranje pojedinih resursa, poput vode (pijaće) i obradivog zemljišta.
{"references":["Stamenović, Milorad., & Pavlović, S. \"Suggestion of a model of a centralised system for providing services in the field of clinical trials on drug\". XIII International Symposium Symorg. Faculty of organizational sciences University of Belgrade. ISBN 978-86-7680-855-5. 2012","Stamenovic, Milorad. Challenges of economic globalisation in healthcare considering health cooperatives as a response. ESD International scientific conference, Belgrade, 2018","Stamenovic, Milorad., Dobraca, A. & Smajlovic, M. \"Contemporary aspects of marketing in clinical trials including segments of IT and technology transfer\". Acta Informatica Medica, 2018","Stamenović, Milorad., & Stamenović, K. \"Suggested model of implementation of global technology and operations strategy\". Metalurgia International. ISSN 1582-2214. No 2—3, 2014","Stamenović, Milorad., Ćuzović, S. Savremeni koncepti uticaja globalizacije i liberalizacije na razvoj tržišta. Ekonbiz, Međunarodna naučna konferencija, Bijeljina 2018.","Stamenović, Milorad., Ćuzović, S. Inovacije u biomedicinskoj i farmaceutskoj industriji u ozračju globalizacije tržišta sa osvrtom na region. Međunarodna naučna konferencija, Banja Luka 2018","Stamenović, Milorad. & Stamenović, K. Application of Quantitative methods on problem solving. International multidisciplinary Scientific conference Eurobrand. ISBN 978-86-88065-31-3, decembar 2014","Stamenovic, Milorad. & Stamenovic, K. Forecasting new technology in case of Forex and Equity markets. International multidisciplinary Scientific conference Eurobrand. ISBN 978-86-88065-31-3, decembar 2014","Stamenovic, Milorad., Cvetkovski, T. & Primorac, D. Challenges in forecasting exchange rates by Multinational corporations in global finance era. ESD International Scientific Conference. ISSN 1849-689X. Belgrade, maj 2016.","Stamenovic, Milorad. & Dobraca, A. \"Benefits of outsourcing strategy and IT technology in clinical trials\", Manuscript number: AIM-2017-08-094. Acta Informatica Medica. Accepted paper for publishing, avgust 2017","Stamenović, Milorad., Gulan, B., Dragaš, B. Srbija danas — Savremeni aspekti neoliberalizma, ekonomije, demografije, zdravstva, bezbedosti i tranzicije. Novi Sad: Prometej, 2017","Stamenovic, Milorad., Dobraca, A. & Smajlovic, M. \"Contemporary aspects of marketing in clinical trials including segments of IT and technology transfer\". Acta Informatica Medica, 2018","Stamenovic, Milorad. Challenges of economic globalisation in healthcare considering health cooperatives as a response. ESD International scientific conference, Belgrade, 2018.","Stamenović, Milorad, & Pavlović, S. \"Suggestion of a model of a centralised system for providing services in the field of clinical trials on drug\". XIII International Symposium Symorg. Faculty of organizational sciences University of Belgrade. ISBN 978-86-7680-855-5. 2012","Rabrenović, M., Popov, D., Stamenović, Milorad. Stepen ostvarene liberalizacije Srbije u procesu pristupanja svetskoj trgovinskoj organizaciji. Beograd: Pravni život, 2018","Rabrenović, M., Stosić, S., Stamenović, Milorad. Značaj strategijskog upravljanja za klinička ispitivanja. Beograd: Pravni život, 2017.","Rabrenović, M., Stamenović Milorad. Liberalizacija u ekonomskoj teoriji. Beograd: Pravni život, 2017.","Rabrenović, M., Popov, Stamenović Milorad, M. Pravno-ekonomski aspekti globalizacije u zdravstvu. Beograd: Pravni život, 2018","Gulan, B., Stamenović, Milorad. Obećanja i očekivanja (Ekonomija Srbije i Evropska unija; Trgovanje na međunarodnom deviznom tržištu — FOREX). Novo Miloševo: BKC, 2016","Gulan, B., Stamenović, Milorad. Land potential. 12th International Multidisciplinary Scientific Conference EUROBRAND. ISBN 978-86-88065-34-4, maj 2016"]}
Databáze: OpenAIRE
Externí odkaz: