| Popis: |
Ekonomske krize danasnjice namecu potrebu uspostavljanja i funkcionisanja efikasnog pravnog poretka u cilju ocuvanja primenljivosti instituta ugovornog prava. Odlucujuci elementi pravnog poretka kojima se nastoji suzbiti posledice kriza su zakonodavstvo, sudska praksa i instituti ugovornog prava koji efektivno funkcionisu. Pored navedenih u cilju suzbijanja posledica ekonomskih kriza neophodno je ostvariti određeni stepen drustvene solidarnosti zasnovane na nacelu pravicnosti. Sve vise dobijaju na znacaju dobrovoljna socijalna i ekonomska obavezivanja međunarodnih korporacija. One, pre svega banke i osiguravajuca drustva, imaju kljucnu ulogu u uticaju na kvantitet i kvalitet potrosnje. Predviđanja i planiranja tržisnih rizika, kao i rizika koje namecu ocekivani ekonomski procesi, su od sustinskog znacaja za njih. U ovom kontekstu one moraju biti svesne potrebe zastite slabije strane i pri formulisanju ugovornih odredaba, jer se ovakva vrsta pažnje smatra sastojkom pažnje koju treba da pokazuju pri zakljucenju ugovora (culpa in contrahendo). Pored toga, neophodno je da i potrosaci pokazuju neophodni stepen obazrivog ponasanja kada donose odluku o zakljucenju ugovora. Imajuci u vidu zajednicke interese strana koje mogu biti naruseni nepredviđenim okolnostima kao jedno od mogucih resenja nastalog problema je unosenje klauzule u ugovor kojom se strane obavezuju da ce srazmerno snositi negativne ekonomske posledice nastupanja nepredviđenih okolnosti koje pogađaju jednu stranu u meri za koju se ne može razumno zahtevati da je snosi ona sama ili kojom se obavezuju da ce u takvom slucaju zapoceti pregovore u okviru nekog postupka medijacije s ciljem da se ugovor izmeni. Drugi metod sanacije posledica nastupanja nepredviđenih okolnosti je sudska ili zakonodavna intervencija u sadržinu ugovora, spoljasnji uticaj na ugovornu volja strana, kojom se iznalazi resenje koje se ne zasniva uvek na volji obeju ugovornih strana. |
