| Popis: |
Autor u ovom članku istražuje značenje pojma pobeda u ratu i determiniše dva različita značenja – vojna i politička pobeda. Cilj rada je da ukaže na moguće dugotrajne praktične posledice potencijalne semantičke divergencija između ove dve vrste pobede u ratu, iako su one veoma blisko povezane. Kako je priroda rata nužno politička, jedina smislena pobeda u ratu jeste politička pobeda, tj. pobeda kojom se ostvaruje ključni politički cilj rata, a to je stvaranje boljeg, prihvatljivog i održivog mira za pobednika. U slučajevima kada se protivnik „samoˮ vojnički porazi, ali puna politička pobeda izostane, pojavljuje se fenomen „izgubljene pobedeˮ, tj. vojničke pobede koja se nikako ne može kapitalizovati u miru/primirju koje sledi i koja se po pravilu u tom periodu i „gubiˮ. Pored toga, takva „praznaˮ i pirova vojnička pobeda po pravilu generiše ogroman istorijski teret za naciju-pobednika, koji može predstavljati ozbiljan političko-kulturni balast decenijama, ako ne i vekovima. Autor zaključuje da je neophodno razvijanje svesti, kako u sferi politike tako i kod visokih vojnih oficira, o nužno političkoj prirodi i logici rata koja mora da diktira sve odluke tokom oružanog sukoba i koja uslovljava opravdanost upotrebe vojne sile u ratu. |
