| Popis: |
У раду је приказан допринос Милорада Панића–Сурепа, данас скоро заборављеног националног прегаоца, очувању свеколике српске културно-историјске баштине и посебно развоју библиотекарства. Суреп, по образовању историчар, дошао је 1947. на чело Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе Србије. Његовим залагањем рестаурирани су најзначајнији манастири, али и обновљена и тако сачувана и друга бројна културна добра од изванредног националног значаја. Потом је, као министар културе Србије, успостављао или унапређивао рад многих институција. Он је заслужан за оснивање Музеја савремене уметности у Београду, као и Музеја револуције народа Југославије, којим је потом и руководио. Следећа национална институција која је доживела истински процват за време Суреповог управниковања била је Народна библиотека Србије. Допринео је побољшању стручног и научног рада у свим битним сегментима библиотечке делатности, унапредио деловање Археографског одељења и помогао оснивање конзерваторске лабораторије, а круна тог прегалаштва била је подизање нове зграде за националну библиотеку. Чланови Друштва библиотекара Србије су му одали признање за заслуге у развоју библиотекарства Србије изабравши га за председника Друштва 1966. године. Сурепов допринос српској културије и његов богат и разноврстан књижевни опус који чине више збирки песама, књига Филип Вишњић – песник буне, дело које је на нов начин сагледало врхунско остварење народног песника и летопис Кад су живи завидели мртвима, композициони сплет записа и порука минулих векова, док се његов препев староруског спева Слово о полку Игорову сматра врхунским дометом преводилачког рада у нас. Све наведено потврђује да би плодно делање и ангажовање у развoју српске културе Милорада Панића–Сурепа данас требало да буду темељно и објективно вредновани. The paper deals with the contribution of Milorad Panić-Surep, a nearly forgotten national figure, to the development of librarianship and the preservation of Serbian cultural heritage. Milorad Panić-Surep was born in the village of Glogovac, on Saint Sava Day, January 27, 1912, and died in Belgrade on April 22, 1968. He began his professional career as a journalist, and in 1947, he became the head of the Institute for the Protection and Scientific Study of Cultural Monuments of Serbia. As a result of his efforts the most important monasteries were restored, and numerous cultural goods of outstanding national importance were renewed and thus preserved. As the minister of culture of Serbia, he established, improved and promoted the work of many cultural institutions. He was responsible for establishing the Museum of Contemporary Art in Belgrade, as well as the Museum of the Revolution of Yugoslav Nations. Another national institution that flourished during his administration was the National Library of Serbia. He contributed to the improvement of professional and scientific work in all important segments of library activity, improved the functioning of the Archeographic Department and helped establish the Conservation Laboratory, but the crown of his efforts was the construction of a new building for the National Library. In 1954, on the occasion of the 150th anniversary of the First Serbian Uprising, Surep proposed the construction of a new National Library building in memory of the uprising. He put a lot of effort into realizing this idea. Surep’s literary opus is very significant as well. More than ten collections of poems testify to his rich and varied poetry work. He wrote verses back in his school days, and some of his poems, such as Fresco, have anthological value. In our literature, he will remain remembered by his books Filip Višnjić – pesnik bune (Filip Višnjić – the Poet of the Rebellion), a work that showed, in a new way, the supreme achievement of the most famous Serbian national poet, and Kad su živi zavideli mrtvima (When the Living Envied the Dead), a poetic chronicle of past times. Also, his translation of the Russian epic poem Сло́во о полку́ И́гореве (The Tale of Igor's Campaign) is considered to be the ultimate reach of translation work. The achievements of Milorad Panić-Surep could be the inspiration and impetus for librarians and researchers. This paper confirms that his fruitful work and contribution to the Serbian culture need to be thoroughly and objectively evaluated, in order for him to take the deserved place on the pedestal of the famous Serbian cultural figures. |
