| Popis: |
У науци је данас све већи број стручњака мишљења да нео- османизам представља идеолошку константу савремене турске спољне поли- тике, чије је оквире на политичкој сцени Турске поставио и уобличио бивши турски премијер, а потом и председник, Тургут Озал својственим тумачењем турско-исламске синтезе, која завређује значајно место у његовом политич- ком наслеђу. Мање је вероватно познат настанак и развој саме турско-ислам- ске синтезе у турској политичкој историји, што ћемо настојати да прибли- жимо у наредним редовима. Затим ћемо анализирати револуционарне идеје Тургута Озала, који је, у својству архитекте економских реформи, либерали- зовао пословни амбијент Турске и довео је у стање економског и политичког процвата. Организован ради одбране кемализма, војни пуч из 1980. заправо је обе- збедио врло повољну политичку основу за спровођење Озалове спољне, економ- ске и унутарње политике, преименоване касније у озализам, који додаје нове димензије турској спољној политици, у складу са којом би Турска постала при- мер синтезе ислама и модерне демократије, и постала земља у којој би еко- номски и политички либерализам био осликан конзервативним друштвеним вредностима и осећајем националног идентитета, који би суштински били дефинисани исламом. |
