| Popis: |
Summary Health cooperatives represented a historic turning point in the organization of the health care system in the territory of Serbia. The idea of establishing such a subsystem for the provision of healthcare services came as early as 1901 through the work of agricultural cooperatives. The concept could not be realized immediately (although there was the will of all interest groups) due to the Balkan Wars, and later the First World War. The first health care cooperatives were inaugurated in 1921, and since then until the beginning of the Second World War, they have had great success in their work. Health cooperatives were prevented from funding during the Second World War, but were re-established in that form and continued to work until 1949. Different challenges were faced by the organizers of healthcare cooperatives, both in the establishment itself, as well as within the framework of finance, legislation, resistance provided by trade guilds, resistance of the medical chamber and pharmacy wholesalers. The study of ethnomedicine was advanced during the period of work of health cooperatives and was subsequently continued. The challenge was the bad public health picture that was found after the First World War. The need for additional research in the field of ethnomedicine speaks of numerous literature, as well as of the necessity of medical enlightenment of the population. These and other challenges are discussed in the paper, and what needs to be emphasized is the success that health cooperatives have had despite all the aggravating circumstances they faced. This work is of importance to medical historians, creators of modern health policy, public health experts, educational and professional institutions. The aim of this paper is to examine how health care cooperatives work and how to respond to organizational, financial and public health challenges. Of importance is the research of this area, which is rarely mentioned in the literature of the last decades. One of the goals is also to consider the answers that health cooperatives had on these challenges and in the context of the development of the modern health system. Key words: health cooperatives, ethnomedicine, public health Сажетак Здравствене задруге су представљале историјску прекретницу у организацији здравственог система на територији Србије. Идеје о основању оваквог подсистема за пружање здравствене заштиите су инициране још 1901. године у оквиру рада земљорадничких задруга. Идејни концепт није могао да оствари одмах (иако је постојала воља свих интересних група) услед Балканских ратова, а касније и Првог светског рата. Прве здравствене задруге су оносване 1921. године и од тада па све до почетка Другог светског рата су имале велики успех у раду. Здравствене задруге су биле онемогућене да финционишу током Другог светског рата, али су након тога поново успостављене и у том облику наставиле са радом све до 1949. године. Различити изазови су били пред организаторима здравственог задругарства, како током оснивања, тако и у току рада и огледали су се у оквиру финансија, законодавства, отпора који су пружали трговински цехови, отпора лекарске коморе и фармацеутских веледрогерија. Велики је изазов била и лоша јавноздравствена слика која је затечена након Првог светског рата. Проучавање етномедицине је узнапредовало током периода рада здравствених задруга и касније је било настављено. О потреби за додатним истраживањима из области етномедицине говори бројна литература, као и о неопходности медицинског просвећивања становништва. О овим и другим изазовима је дискутовано у раду, а оно што треба истицати јесте успех који су здравствене задруге имале без обзира на све отежавајуће околности са којима су се суочавале. Овај рад има значаја за медицинске историчаре, креаторе савремене здравствене политике, јавноздравствене стручњаке, образовне и стручне институције. Циљ рада је испитивање начина функционисања здравствених задруга и односа према изазовима у организацији, финансијама и јавноздравственим проблемима. Од значаја је истраживање ове области која се у литератури последњих деценија ретко помиње. Један од циљева је и разматрање одговора које су здравствене задруге имале на поменуте изазове а у контексту развоја савременог здравственог система. Кључне речи: здравствене задруге, етнмоедицина, јавноздравље |
