| Popis: |
Пет деценија након бурне 1968. године, када су протести студената потресли свијет и узроковали многе преображаје у његовом будућем развоју, контекстуализују се и актуелизују идеје и енергија коју су са собом носиле нове генерације, повлаче се паралеле са данашњим политичким и социјалним проблемима у друштву, а академска популација најчешће осуђује за апатичност, безидејност, конформизам. Иако и даље постоје противрјечна и контраверзна тумачења тих догађаја, шездесетосмаши су остали синоним за напредне и револуционарне покрете, буђење, отрежњење и уливање нове наде грађанима, надахнуће у трагањима за хуманијим идејама у политици и култури. Премда су у државама широм свијета масовне побуне наликовале једне другима, оне су ипак имале различите мотиве и карактер, што се нарочито видјело и на протестима студената у бившој Југославији. Док су једни устали због изневјерених идеала социјализма, незапослености, сиромаштва и проблема у образовању, други су отворено манифестовали националистичке и сепаратистичке циљеве. Протести студената на просторима бивше Југославије одражавани су и деведесетих година прошлог вијека, посебно у Београду, а уз њих су се најчешће наслањали и протести опозиције. Иако су увијек имали племените намјере и циљеве усмјерене ка свеопштем интересу и побољшавању положаја младих, по правилу су их пратиле и разне злоупотребе. |
