| Popis: |
Рад се бави анализом развоја ауторитета Светог Јована Златоустог. Полази се од тезе да је повратак његових моштију у Цариград 438. означио потпуну рехабилитацију његове личности, али не и коначно успостављање његовог ауторитета као црквеног Оца и учитеља. Овај бива установљен, тврди се, кроз учесталу употребу његових списа у христолошким споровима V и VII вијека. У ту сврху, анализирано је позивање на списе цариградског архиепископа у два значајна флорилегија који означавају почетак и завршетак овог процеса. Позивање на псеудо-Златоустове списе и њихово уврштавање у збирку отачких цитата у потоњем случају, показује се као коначни ступањ задобијања наведеног ауторитета. |
