| Popis: |
Земља, поред воде, ватре и ваздуха, спада у основне елементе и представља најстарије божанство – „све-мајку”, чији се значај и култ јасно огледају у традицији индоевропских народа. У раду интердисциплинарног приступа представљени су словенски митови и обреди који сведоче о култу Мајке Земље и небеског пара Мајке Земље и Оца Неба. Након тога излажу се етимолошка истраживања која утврђују праиндоевропску старину именице земља и фолклорне формуле (мајка) црна земља, потврђене у хомерској, хетитској и словенској усменој предаји. Полазећи од схватања епских формула као окамењених фрагмената песничког прајезика, који (пре)носе основне кодне информације и архаичне митопоетске представе, у главном делу рада анализира се употреба именице земља и споја (мати / мајка) црна земља у десетерачком стиху. Показује се да епика памти култ Мајке Земље, те да се црна земља користи у генеричким епским формулама, као што су уводне, завршне, затим формуле (не)јуначког понашања, звучно-сликовне, временске, просторне, формуле покрета, као и формуле о смрти и загробном животу епских јунака. The earth, in addition to water, fire and air, is one of the four basic elements and the oldest deity, personified as a divine being of the female gender – “allmother”, whose significance and cult is clearly reflected in the tradition of the Indo-European peoples. This interdisciplinary paper gives an overview of the main Slavic myths and rituals that testify to the cult of the Earth-Mother and the celestial couple Earth-Mother and Heaven-Father. The paper then presents etymological research establishing the pre-Indo-European origin of the noun earth and the folklore formula (mother) black earth, which is confirmed in the Homeric, Hittite, and Slavic oral tradition. Drawing upon the understanding of oral epic formulas as petrified forms of poetic proto-language that concisely communicate archaic mythopoetic representations, the main part of the paper analyzes the use of the South Slavic and Serbian noun zemlja (’earth’) and the syntagm (mati/majka) crna zemlja (’[mother] black earth’) in the ten-syllable verse used in epic poetry. It is argued that the South Slavic oral traditional epics remember the cult of the Earth-Mother, while black earth is used in epic formulas that are generic for the genre, such as the initial, final, formulas on (un)heroic behavior, audio-visual, temporal, spatial, formulas of movement, as well as formulas on the death of epic heroes and their afterlife. |
