| Přispěvatelé: |
Иванић, Душан, Гароња Радованац, Славица, Лајић Михајловић, Данка, Мицић, Милан, Стошић, Љиљана, Тубић, Драган |
| Popis: |
Истраживања односа музике и идентитета показала су да овај културни израз има велики потенцијал и у репрезентовању и у обликовању културних идентитета. У овом раду пажња је усмерена на институционалну заштиту музичког наслеђа Срба из Хрватске (особа рођених на просторима данашње Републике Хрватске које се етнички изјашњавају као Срби) и њихових потомака, у оквиру примене Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа (НКН) УНЕСКО- а у Србији. У фокусу су три музичко- фолклорна израза – грокталица, ојкача и кордунашка ојкача. Компаративном анализом њихових описа у оквиру номинација за упис у Регистар НКН Србије уочавају се различите перспективе артикулисања елемената традиције као нематеријалног културног наслеђа, условљене, пре свега, реферирањем на различите колективне идентитете (локалне – геокултурне, етничке, националне), али и различитим образовним профилима, искуствима и мотивима стручних сарадника на припреми номинација. Такође, указује се на посебну деликатност утицаја културне политике на преобликовање традиционалне музике као дела културног идентитета дислоцираних носилаца наслеђа. Коначно, осветљени су доприноси и могућности науке, посебно етномузикологије, а изузетно важним се испоставља домен примењене, односно ангажоване етномузикологије. The researches of the relationship between music and identity demonstrated that this cultural expression has a great potential in the representation and shaping of the cultural identities. In this presentation, the attention is directed towards the institutional protection of the musical heritage of the Serbs from Croatia (people born at the territory of today’s Republic of Croatia that ethnically declare to be Serbs) and their descendants, within the applied UNESCO Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage (ICH) in Serbia. The focus is on three musical- folklore expressions – groktalica, ojkanje and ojkanje from Kordun. By a comparative analysis of their descriptions within the nominations for the entry in the ICH registre of Serbia, one can discern different perspectives of articulating aspects of traditon as intangible cultural heritage, conditioned, above all, by the reference to different collective identities (local – geocultural, ethnic, national), but also by different educational profiles, experiences and motives of the expert associates preparing the nominations. Furthermore, it is identified that there is a specially delicate influence of the cultural policy on the re-shaping of the traditional music as a part of the cultural identity of the dislocated heritage bearers. Finally, contributions and possibilities of the science, especially ethnomusicology, are enlightened, and what emerged as particularly significant is the domain of the applied, that is, engaged ethnomusicology. |
