| Popis: |
Eurostat SILC data shows that income inequality in Serbia is among the highest in Europe. Th e Gini coeffi cient, which stood at 35.6% in Serbia in 2018, was 4.8 pp higher than the EU average and 14.7 pp higher than the lowest Gini value recorded in Slovakia. Th is article analyses possible causes of high income inequality since credible identifi cation of inequality drivers is a crucial precondition for adopting proper remedies. Some authors in the literature (Arandarenko, 2018; Krstić and Žarković Rakić, 2017) suggest that high inequality is caused by inadequate social and tax policies. To the contrary, our article argues that such conclusions are based on incomplete analysis and that the tax system cannot be a dominant driver of high inequality in Serbia. It is instructive to note that both Serbia, a country with high inequality, and Slovakia with the lowest level of income inequality in Europe feature similar tax system characterized by the absence of progressive tax rates on personal income, the so called fl at tax systems. Thus, in order to analyse the eff ects on inequality reduction, we simulate a hypothetical replacement of the Serbian system of taxes and contributions on wages with the Slovakian one. Slovakian system would reduce income inequality in Serbia by 1.6 pp due to higher personal allowance, generous tax credits for dependent household members and progressive structure of health insurance contributions. The results of our simulation indicate that a potential tax reform in line with the Slovakian system would be welcomed from the standpoint of reducing inequality. However, the implied reduction in inequality of 1.6 pp is modest relative to the existing inequality gap with Slovakia and other EU member states, which suggests that the existing tax system cannot be a dominant cause of high income inequality in Serbia. Еуростат СИЛK (EU-SILC) подаци показују да је неједнакост дохотка у Србији међу највишим у Европи. Џини коефицијент износио је 35,6% у Србији у 2018. години и био је за 4,8 п. п. виши од просека Европске уније и чак за 14,7 п. п. виши од најниже вредности Џини коефицијента у Словачкој. У овоме раду анализирамо могуће узроке високе неједнакости јер је кредибилна идентификација узрока предуслов за усвајање делотворних јавних политика. Поједини аутори (Арандаренко и др., 2017; Kрстић и Жарковић Ракић, 2017) закључују да су неадекватна социјална и, нарочито, пореска политика узроци високе неједнакости. Насупрот њима, ми указујемо на методолошке недоследности на којима почивају овакви закључци и показујемо да порески систем не може бити кључни узрок високе неједнакости у Србији. Интересантно је приметити да Србија, са високом неједнакошћу, и Словачка, са најнижом стопом неједнакости у Европи, имају сличне пореске системе, које карактерише изостанак прогресивних пореских стопа на дохо дак грађана, тзв. флет порески системи. Отуда смо спровели симулацију хипотетичке замене српских пореза и доприноса на зараде са словачким, како бисмо анализирали ефекте на смањење неједнакости. Словачки систем омогућио би смањење неједнакости у Србији за 1,6 п. п. услед већег износа неопорезивог цензуса, издашних ослобађања за издржаване чланове домаћинства и прогресивног обрачуна доприноса за здравство. Резултати ове симулације показују да би пореска реформа у правцу словачког система била оправдана са становишта редистрибуције дохотка и смањења неједнакости. Међутим, поменуто смањење неједнакости од 1,6 п. п. је скромно у односу на постојећи јаз неједнакости са Словачком и другим европским земљама,што указује да тренутни порески систем не може бити преовлађујући узрок високе неједнакости у Србији. Глас / Српска академија наука и уметности ; 431. Одељење друштвених наука ; књ.33 |
