| Popis: |
In this article part of musical activities of two federal Sokol organizations (JSS and SSKJ) in interwar Yugoslavia will be thoroughly examined. Despite the fact that these organizations were primarily focused on development of gymnastics and certain individual sports, cultural advancement of its members as well as of Yugoslav population also occupied an important place, particularly in the 1930s. As a result of broadening of Sokol’s work, musical amateurism started to gain prominence in Sokol legions, societies and parishes (župe). This was reflected in the proliferation of Sokol vocal and instrumental ensembles, as well as their performances in various Sokol units, both in urban and rural areas. The flourishing of musical activities among Sokols from different parts of the country led to the change of circumstances in the cultural sphere of these regions, particularly in the undeveloped ones. Among other things, this included giving an impetus to the preservation and popularization of tamburitza orchestras and epic singing to the accompaniment of the gusle, promotion of national and Slavic music repertoire and enrichment and diversification of musical life. У овом раду детаљно ће бити размотрене поједине музичке активности две савезне соколске организације из међуратне Југославије (ЈСС и ССКЈ). Упркос чињеници да су обе организације биле првенствено усмерене на развој гимнастике и индивидуалних спортова, културно унапређење чланства као и југословенског становништа имало је такође важну улогу нарочито током 30-их година. Као резултат ширења соколског рада, музички аматеризам добијао је на све већој важности у соколским четама, друштвима и жупама. То је долазило до изражаја у порасту броја соколских вокалних и инструменталних ансамбала као и њихових наступа у соколским јединицама како у урбаним, тако и у руралним областима. Процват музичких активности међу соколима из различитих крајева земље довео је до промене околности у културној сфери у овим крајевима, особито у оним који су били неразвијени. Поред осталог, то је подразумевало подстицање очувања и ширења тамбурашких орекстара и певања уз гусле, популаризовање националног и словенског музичког репертоара, те обогаћивање и плурализацију музичког живота. Упркос томе што је реч била о организацијама првенствено усмереним на ширење спорта и гимнастике у широј популацији, Југословенски соколски савез (ЈСС) и Савез Сокола Краљевине Југославије (ССКЈ) поклањали су значајну пажњу неговању различитих врста музичких активности током међуратног периода. То је особито било изражено током 30-их година након што је реформски курс, актуелан од краја Првог светског рата, добио на важности. Захваљујући томе што је соколство поставило шире циљеве не само у погледу унапређења физичкe способности маса, већ и њиховог културног уздизања, започет је интензиван рад на развијању музичког аматеризма. Он je обухватао оснивање различитих врста оркестара, углавном тамбурашких, дувачких (соколске фанфаре) и великих (соколске музике), као и хорова (мешовити, мушки, женски, дечји), те подстицање очувања традиционалних народних инструмената и пракси (певање уз гусле). Почев од оснивања ССКЈ, а особито после 1933. када је са савезног нивоа покренута иницијатива за изразитије ширење музике у соколству дошло је до пораста броја ансамбала на нивоу земље, јачања концертне активности у соколским друштвима, те до веће заступљености музике у различитим соколским догађајима. Поред појаве веома амбициозно осмишљених наступа соколских ансамбала у појединим друштвима и жупама с програмом сачињеним од дела уметничке музике и обрада народних мелодија, у овом периоду појавила се и идеја о такмичењима музичких ансамбала и гуслара, како на савезном нивоу, тако и на нивоу жупа, друштава и чета. Од музичких активности и појава у оквиру ЈСС и ССКЈ, посебан фокус у овом раду стављен је на рад тамбурашких оркестара, потом на процес популаризовања певања уз гусле и, најзад на концертну активност у соколским јединицама. На основу извештаја у соколској штампи, као и других извора, указано је на ширење тамбурашких ансамбала током 20-их и 30-их година у соколству, на њихове опште карактеристике и репертоар. Осим тога, праћено је и подстицање певања уз гусле у појединим жупама, као и на савезном нивоу током 30-их година. Напослетку је дат кратак осврт на тенденције у вези с организацијом концерата у соколским јединицама. Узимајући у обзир прелиминарне резултате анализе, закључује се да допринос соколских организација, особито ССКЈ, различитим сегментима музичког живота у међуратној Југославији није био занемарљив уколико се пореди с доприносом различитих културних организација, те државних тела. Изнета је и претпоставка да су активности међуратних соколских организација у области музичког аматеризма могле да послуже као модел у креирању приступа тој области у социјалистичкој Југославији. Иако је за њену потврду неопходно да се изврше детаљна додатна истраживања, евидентно је да је и пре тога потребно да се укаже на историјски значај рада соколских организација на културном унапређењу маса путем музичких активности. |
