| Popis: |
Делатност Исидора Бајића постављена је у контекст српског националистичког дискурса о Старој Србији и Маћедонији. Размотрене су његове обраде песама из руковети Стевана Мокрањца, његово путовање на Свету Гору 1911, рад на записивању народних песама, те композиција Песме српских комита (у две верзије). Закључци упућују на то да је Бајићев портрет фолклора ових крајева симплификован и склон стереотипима. Поред тога, Бајић је покушавао да елементе фолклора Старе Србије и Маћедоније интегрише у свакодневне музичке праксе српског грађанства у Аустроугарској, као што је кућно – салонско музицирање. Бајић стога припада ауторима који су градили слику фолклора Старе Србије и Маћедоније као нераскидиво и органски повезаног са српским фолклором уопште. |
