W poszukiwaniu paradygmatu etnolingwistyki : glosariusz kluczowych terminów i pojęć
Autor: | Bartmiński, Jerzy |
---|---|
Jazyk: | polština |
Rok vydání: | 2020 |
Předmět: |
paradygmat naukowy
etnolingwistyka kognitywna glosariusz (słownik pojęciowy) etnolingwistyki językowy obraz świata koncept stereotyp научна парадигма когнитивна етнолингвистика глосар (речник термина) етнолингвистике језичка слика света концепт стереотип Scientific Paradigm Cognitive Ethnolinguistics Glossary (Terminological Dictionary) of Ethnolinguistics Linguistic Worldview Concept Stereotype |
Zdroj: | Јужнословенски филолог |
Popis: | Autor artykułu stawia pytanie, na ile etnolingwistyka spełnia warunki paradygmatu w rozumieniu Thomasa Kuhna („Paradygmat jest tym, co podzielają członkowie wspólnoty naukowej, i na odwrót, wspólnota naukowa łączy ludzi, którzy podzielają pewien paradygmat“) i zestawia słowa kluczowe składające się na instrumentarium dyscypliny. Autor odnosi swoje uwagi do zespołu badaczy skupionego wokół międzynarodowego rocznika „Etnolingwistyka“, określanego jako lubelska szkoła etnolingwistyki kognitywnej. Reprezentatywne dla niej są dwa słowniki: Słownik stereotypów i symboli ludowych (t. 1–2, 1996–2020) i 5-tomowy Leksykon aksjologiczny Słowian i ich sąsiadów (2015–2019). Na podstawie praktyki obu słowników a także towarzyszących im roboczych opracowań można już – zdaniem autora – ułożyć słownik podstawowych terminów etnolingwistyki kognitywnej („glosariusz“). Składa się on z kilkunastu kluczowych pojęć: językowy obraz świata, koncept (synonim: „stereotyp“), punkt widzenia i perspektywa, defi nicja kognitywna, profi lowanie i profi l, podmiot, wartości i in. To instrumentarium zostało zastosowane zwłaszcza z „Leksykonie“ i stało się wspólnym dobrem zespołu autorskiego. Dzięki temu został spełniony także drugi postulat Kuhna. Аутор чланка поставља питање у којој мери етнолингвистика испуњава услове парадигме по поимању Томаса Куна („Парадигма је оно што дели чланове научне заједнице и обрнуто, научна заједница повезује људе који деле одређену парадигму“) и упоређује кључне речи које чине инструментаријум ове дисциплине. Аутор посвећује пажњу истраживачима окупљеним око међународног годишњака Etnolingwistyka, око приступа који се назива Лублинска школа когнитивне етнолингвистике. За ову школу су репрезентативна два речника: Słownik stereotypów i symboli ludowych (вол. 1–2, 1996–2020) и лексикон у пет томова Leksykon aksjologiczny Słowian i ich sąsiadów (2015–2019). На основу ова два речника и пратећих публикација већ је могуће – према аутору – саставити речник основних појмова когнитивне етнолингвистике („глосаријум“). Чини га неколико кључних појмова: језичка слика света, концепт (синоним: „стереотип“), тачка гледишта и перспектива, когнитивна дефиниција, пр офилисање и профил, субјект, вредности и друго. Тај терминолошки апарат је коришћен нарочито у настанку аксиолошког лексикона и постао је заједничко добро целог ауторског тима. Захваљујући томе испуњен је и Кунов други постулат. The paper’s author examines to what extent ethnolingustics meets the paradigmatic criteria according to Thomas Kuhn (“A paradigm is the thing that divides the members of the scientifi c community and vice versa, the scientifi c community connects people sharing a certain paradigm”) and compares the key terms which constitute this discipline’s instrumentarium. The author focuses on the researchers gathered around the international annual titled Etnolingwistyka, the representatives of the approach known as the Lublin School of Cognitive Ethnolinguistics. Two dictionaries are representative of the School: Słownik stereotypów i symboli ludowych (Vol. 1–2, 1996–2020) and the fi ve-volume lexicon titled Leksykon aksjologiczny Słowian i ich sąsiadów (2015–2019). According to the author, based on these two dictionaries and the accompanying publications, it is already possible to compile a glossary of key terms of ethnolinguistics. Such glossary would consist of several key concepts: the linguistic worldview, concept (synonymous with “stereotype”), viewpoint and perspective, cognitive defi nition, profi ling and profi le, subject, values, etc. This terminological apparatus was particularly used in the creation of the said axiological lexicon and has now become the common good of the whole team of authors. This corresponds to Kuhn’s second postulate. |
Databáze: | OpenAIRE |
Externí odkaz: |