| Popis: |
Nowadays wealth inequality in Europe and beyond is very high, i.e. twofold higher than income inequality – Gini coeffi cient on household wealth in 2018 stood at 64. Similar situation is in Serbia, where wealth inequality, measured using Gini coeffi cient (54) is by 60% higher than income inequality. Although wealth inequality in Serbia is close to the Central and Eastern Europe (CEE) average, the fact that it is substantially higher than income inequality, makes the question on reduction in wealth inequality by means of tax policy instruments relevant. In modern tax systems, including Serbian, wealth is mostly taxed by means of recurring and selective real estate tax and inheritance and gift s tax, with exemption granted for large chunk of wealth, which dampens redistributive eff ects of these taxes. Considering the current characteristics and redistributive goals, parametric reform of property taxation in Serbia is needed. It should entail introduction of unlimited tax jurisdiction, affi rmation of tax allowances for the fi rst home, introduction of global progressivity and deductions for housing loans, is considered more adequate. On the top of that, the system of taxes on ownership, use and hold of (luxury) goods should be reformed, so as to make the tax liability linked to the value of goods, which would imply wider scope of wealth taxation. Progressive reform of inheritance and gift s tax could entail abolishing general exemption for close relatives and introduction of non-taxable threshold, equal to present value of life-time average earnings, as well as rise in the tax rates, to reach the CEE average and in the long run also to get closer to the European average. Имовинска неједнакост у Европи је врло висока, односно дупло већа од доходне неједнакости – Џини коефицијент имовине у 2018. години у просеку износи око 64. Слична ситуација је и у Србији, где је имовинска неједнакост, мерена Џини коефицијентом (54), за око 60% већа од доходне неједнакости. Иако је имовинска неједнакост у Србији приближна просеку земаља Централне и Источне Европе (ЦИЕ), чињеница да је она знатно већа од доходне неједнакости чини релевантним питање смањења имовинске неједнакости, између осталог и инструментима пореске политике. У савременим пореским системима, богатство се у већини земаља, као и у Србији, опорезује селективним порезом на непокретности, као и порезом на наслеђе и поклон, уз изузимање од опорезивања великог дела богатства, што редистрибутивне ефекте ових пореза чини ограниченим. Имајући у виду постојеће карактеристике и редистрибутивне циљеве, у сегменту пореза на имовину у Србији се адекватном сматра параметарска реформа, која би подразумевала увођење неограниченог распростирања пореског захватања, афирмацију система пореских олакшица за некретнине у којој обвезник станује, увођење глобалне прогресије и одбитака по основу дуговања за стамбене кредите. Требало би размотрити и реформу система опорезивања држања, употребе и ношења добара, тако да он обухвати луксузна добра веће вредности и да се плаћа према вредности те имовине, чиме би се унапредио обухват опорезивања богатства. Прогресивна реформа опорезивања наслеђа и поклона би могла да подразумева укидање општег ослобођења за блиске сроднике и увођење неопорезивог износа, једнаког садашњој вредности просечне животне зараде, као и повећање пореских стопа на ниво приближан просеку држава ЦИЕ, а у дужем року и на ниво приближан европском просеку. Глас / Српска академија наука и уметности ; 431. Одељење друштвених наука ; књ.33 |
